Ekoturizam, šansa koju Vojvodina ne sme propustiti

Šef katedre za geografiju pri Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu prof.dr Vladimir Stojanović kaže da taj podatak ne treba uzimati kao potpuno relevantan, ali da prirodu Vojvodine, pored dobro poznatih planina – Fruške gore i Vršačkih planina, čine i brojni ritovi i plavne ravnice velikih reka, peščare, slatine, lesne doline malih reka na severu Bačke, zatim brojni rukavci, bare i jezera.

Zaštićeni predeli Vojvodine potiru stereotip o pokrajini kao monotonoj ravnici, kaže prof. dr Stojanović i naglašava, da ovi prostori pokazuju koliko je ona, ako to želimo da primetimo, raznovrsna, premda je više od 80 odsto teritorije Vojvodine namenjeno poljoprivredi.   

Tako da jedan značajno manji procenat predstavlja njene izvorne prirodne i kombinovane prirodno-kulturne predele, koji su od značaja za očuvanje njenog biodiverziteta i autohtonih područja, naglašava prof. dr Stojanović.

Kako dodaje, to je u grupi svih resursa nešto najvrednije što Vojvodina ima i zato je važno da taj resurs koristimo promišljeno i po principima održivog razvoja, a tu je onda i turizam kao jedan vid takvog korišćenja, veoma specifičan u poređenju s drugim oblicima.

Ekoturizam se, kaže, posmatra kao „sredstvo“ za zaštitu prirode, kao delatnost koja podiže ekološku svest, ali isto tako pomaže i lokalnom stanovništvu u rešavanju njihovih socio-kulturnih i ekonomskih problema.

Kao i svaki drugi oblik turizma i ekoturizam zahteva određenu infrastrukturu. Ona ne mora biti toliko skupa i zahtevna, ali je neophodna –navodi prof.dr Stojanović.

Na primer, već sada su u ponudi zastupljene brojne edukativno-turističke staze, duž kojih su postavljene interpretativne table. Veoma je važno da animiramo, na primer, stanovnike Novog Sada da provedu slobodno vreme u Parku prirode Jegrička, da plate neke usluge koje je upravljač ovog zaštićenog dobra organizovao. Korist je tako obostrana, upravljač može imati podršku za svoje aktivnosti u zaštiti prirode i zaradu, a posetioci kvalitetno provedeno vreme.

Pre nekoliko godina „Gornje Podunavlje“ i „Fruška gora“ su, kao prva zaštićena područja u Srbiji, dobili Evropsku povelju održivog turizma koju dodeljuje Europark federacija. Ovo bi trebalo da bude dobar primer i drugim zaštićenim područjima u ispunjavanju standarda održivog turizma. Najzad, kao vid ekološko-turističke sertifikacije povelja promoviše održivi turizam ovih zaštićenih područja. Dalje, prošle godine je proglašen Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“, kao prvi takav rezervat u Vojvodini i drugi u celoj Srbiji.

Širom sveta, navodi prof.dr Stojanović, rezervati biosfere su značajne destinacije turizma, pa tako i ekoturizma.

Tu šansu ne smemo propustiti. Važno je da istaknemo da reč rezervat u ovom slučaju ne treba ima bilo kakvu negativnu konotaciju u smislu restriktivnih mera po pitanju korišćenja resursa ne njegovom području. Čak naprotiv, radi se o inicijativi da se resursi održivo koriste, da su u saglasnosti s kapacitetima životne sredine.  Za to je obrazovanje bitno, jer ne treba zaboraviti da su zaštićena područja „učionice pod vedrim nebom“ idealne za časove geografije, biologije i ekologije. Dalje, treba popularizovati ove prostore. Neke važne aktivnosti su već prisutne na tom polju. Na primer, trenutno su aktuelne aktivnosti pisanja popularnih monografija o Parku prirode „Jegrička“, a takođe i o Rezervatu biosfere „Bačko Podunavlje“. I drago mi je što mogu da istaknem da smo moje kolege i ja, sa Katedre za geokologiju, uključeni u ove projekate, naglašava prod. dr Stojanović.

Zorka Delić