Дукате и инвестиционо злато све више купују и наши грађани

Рат у Украјини „погурао“ је како цену нафте, тако и злата, па светске берзе од почетка дејстава у овој држави бележе константан раст. На почетку рата за грам злата је било потребно 53 евра, док је цена за само две недеље дошла до 60 евра за грам.

Како сазнајемо у новосадским златарама, потражња за дукатима и инвестирањем у злато је већа у марту месецу у односу на период пре почетка рата у Украјини. 

- Долазе људи и траже дукате и купују накит. Већа је потражња и интересовање него што је то био случај у prеthodna два месеца. Људи су спремни да издвоје неколико стотина евра за те потребе - каже једна од продавачица у новосадској златари.

С друге стране, они који се одлучују да инвестирају у злато, најпре се добро информишу о свему. Доста њих се двоуми око тога да ли да купују злато или да чувају новац у девизама.

- Дуго смо размишљали шта да радимо с новцем који смо добили за дете. Када је рођен, добио је једну количину новца, па потом на првом рођендану је тај buyеt допуњен. Мислили смо најпре да оставимо новац на штедну књижицу, али не знам ко може да нам гарантује да инфлација неће учинити своје. Цена злата константно расте и мислим да је инвестирање у тако нешто чист погодак, поготово што желимо тај новац да оставимо детету. Како је почело ово у Украјини, сведоци смо да цене из дана у дан расту, па можда успемо нешто и да зарадимо. Управо због тога ћемо новац инвестирати у такозвано инвестиционо злато, односно полуге, па ћемо видети шта даље – каже Дарко П.

Цене на светским берзама свакодневно се мењају, што у многоме утиче и на рад златара, а и велика је разлика између откупног и продајног злата. Међутим, такве турбулентне осцилације на светском тржишту никако не иду у корист ни златарима у нашој држави, чак, напротив, и њима је пословање веома упитно.

Цена му не пада на дуже стазе

Цена злата, кроз историју осетно се мењала. Једна унца злата (31.104 грама), 1973. године вредела је 80 долара. Почетком осамдесетих година прошлог века, цена је достигла рекордно високу вредност од 700 долара. У наредним годинама, цена злата кретала се у интервалу од 300 до 400долара за једну унцу.

Тај тренд задржан је све до почетка 2.000-их година, када је цена дозивела невероватну прогресију, да би 2012. године једна унца вредела 1.800 долара. Од 2018. вредност злата има континуирану прогресију, а пандемија је додатно утицала на повећање вредности злата, док је рат у Украјини такође утицао на цену овог племенитог метала.

- Када год је ситуација слична овој која се сада дешава на тржишту злата, није нам свеједно.Не знамо како да реагујемо. Морамо да дижемо цене откупа и продаје. Највише би волели да буде стабилно тржиште, али пошто не може, ми морамо да се организујемо спрам тога. Сада је чак и сигурније да то мало злата што имамо оставимо са стране и не продајемо, јер после не можемо да купимо – каже председник Асоцијације златара Србије Драгољуб Зорић. Он потврђује за наш лист да се они који то могу одлучују да своје уштеђевине инвестирају у златнике и полуге.

- У последњих неколико година је веома актуелна прича о инвестиционом злату и то се доста тражи. Доступне су златне полуге од грам, па навише, а има и од 100 грама. Међутим, и то је ризик. Наиме, могу сада да продам за цену која би била виша за пет одсто у односу на купљену. Али када треба поново да купим, можда буде 10 одсто више, тако да је то врло компликована ствар – каже Зорић. 

По његовим речима, на светској берзи грам злата је 60 долара. У Србији је откупна цена ломљеног злата 3.200 динара, а продајна иде до чак 14.000 динара за грам.

Цена злата је достигла највиши ниво од августа 2020. године, задржавши снажан замах, тргујући се прилично изнад 1.900 долара за фину унцу. Сличне ситуације, повољне за власнике злата, догодиле су се и за време пандемије коронавируса, велике рецесије 2008, али и давне 1929. године, за време Велике економске кризе, познате још и као Велика депресија, а управо у том периоду се вредност злата увећала за вртоглавих 11 пута.

        С. Аничић Илић