Dukate i investiciono zlato sve više kupuju i naši građani

Rat u Ukrajini „pogurao“ je kako cenu nafte, tako i zlata, pa svetske berze od početka dejstava u ovoj državi beleže konstantan rast. Na početku rata za gram zlata je bilo potrebno 53 evra, dok je cena za samo dve nedelje došla do 60 evra za gram.

Kako saznajemo u novosadskim zlatarama, potražnja za dukatima i investiranjem u zlato je veća u martu mesecu u odnosu na period pre početka rata u Ukrajini. 

- Dolaze ljudi i traže dukate i kupuju nakit. Veća je potražnja i interesovanje nego što je to bio slučaj u prethodna dva meseca. Ljudi su spremni da izdvoje nekoliko stotina evra za te potrebe - kaže jedna od prodavačica u novosadskoj zlatari.

S druge strane, oni koji se odlučuju da investiraju u zlato, najpre se dobro informišu o svemu. Dosta njih se dvoumi oko toga da li da kupuju zlato ili da čuvaju novac u devizama.

- Dugo smo razmišljali šta da radimo s novcem koji smo dobili za dete. Kada je rođen, dobio je jednu količinu novca, pa potom na prvom rođendanu je taj buyet dopunjen. Mislili smo najpre da ostavimo novac na štednu knjižicu, ali ne znam ko može da nam garantuje da inflacija neće učiniti svoje. Cena zlata konstantno raste i mislim da je investiranje u tako nešto čist pogodak, pogotovo što želimo taj novac da ostavimo detetu. Kako je počelo ovo u Ukrajini, svedoci smo da cene iz dana u dan rastu, pa možda uspemo nešto i da zaradimo. Upravo zbog toga ćemo novac investirati u takozvano investiciono zlato, odnosno poluge, pa ćemo videti šta dalje – kaže Darko P.

Cene na svetskim berzama svakodnevno se menjaju, što u mnogome utiče i na rad zlatara, a i velika je razlika između otkupnog i prodajnog zlata. Međutim, takve turbulentne oscilacije na svetskom tržištu nikako ne idu u korist ni zlatarima u našoj državi, čak, naprotiv, i njima je poslovanje veoma upitno.

Cena mu ne pada na duže staze

Cena zlata, kroz istoriju osetno se menjala. Jedna unca zlata (31.104 grama), 1973. godine vredela je 80 dolara. Početkom osamdesetih godina prošlog veka, cena je dostigla rekordno visoku vrednost od 700 dolara. U narednim godinama, cena zlata kretala se u intervalu od 300 do 400dolara za jednu uncu.

Taj trend zadržan je sve do početka 2.000-ih godina, kada je cena dozivela neverovatnu progresiju, da bi 2012. godine jedna unca vredela 1.800 dolara. Od 2018. vrednost zlata ima kontinuiranu progresiju, a pandemija je dodatno uticala na povećanje vrednosti zlata, dok je rat u Ukrajini takođe uticao na cenu ovog plemenitog metala.

- Kada god je situacija slična ovoj koja se sada dešava na tržištu zlata, nije nam svejedno.Ne znamo kako da reagujemo. Moramo da dižemo cene otkupa i prodaje. Najviše bi voleli da bude stabilno tržište, ali pošto ne može, mi moramo da se organizujemo spram toga. Sada je čak i sigurnije da to malo zlata što imamo ostavimo sa strane i ne prodajemo, jer posle ne možemo da kupimo – kaže predsednik Asocijacije zlatara Srbije Dragoljub Zorić. On potvrđuje za naš list da se oni koji to mogu odlučuju da svoje ušteđevine investiraju u zlatnike i poluge.

- U poslednjih nekoliko godina je veoma aktuelna priča o investicionom zlatu i to se dosta traži. Dostupne su zlatne poluge od gram, pa naviše, a ima i od 100 grama. Međutim, i to je rizik. Naime, mogu sada da prodam za cenu koja bi bila viša za pet odsto u odnosu na kupljenu. Ali kada treba ponovo da kupim, možda bude 10 odsto više, tako da je to vrlo komplikovana stvar – kaže Zorić. 

Po njegovim rečima, na svetskoj berzi gram zlata je 60 dolara. U Srbiji je otkupna cena lomljenog zlata 3.200 dinara, a prodajna ide do čak 14.000 dinara za gram.

Cena zlata je dostigla najviši nivo od avgusta 2020. godine, zadržavši snažan zamah, trgujući se prilično iznad 1.900 dolara za finu uncu. Slične situacije, povoljne za vlasnike zlata, dogodile su se i za vreme pandemije koronavirusa, velike recesije 2008, ali i davne 1929. godine, za vreme Velike ekonomske krize, poznate još i kao Velika depresija, a upravo u tom periodu se vrednost zlata uvećala za vrtoglavih 11 puta.

        S. Aničić Ilić