ДРУГА ПОШИЉКА МАНДАРИНА ВРАЋЕНА У ХРВАТСКУ због пестицида „изразито токсичног по здравље људи“

Инсектицид хлорпирифос већ три године не сме да се користи као заштитно средство у пољопривреди на подручју Европске уније, али га упркос томе неки још користе.

Пошиљка је враћена у Хрватску и наложено је њено уништење будући да је опасна за живот и здравље људи који би такву мандарину конзумирали. Реч је о органофосфатном инсектициду који се користи у пољопровреди за убијање бројних штеточина, укључујући инсекте и црве али веома је опасан за људе и друге топлокрвне организме.

Ризик за здравље људи је велик па се мандарине у којима је откривен морају нешкодљиво уништити. Производ није у складу с Уредбом (ЕЗ) бр. 396/2005 Европског парламента и Већа од 23. фебруара 2005. о максималним нивоима остатака пестицида у или на храни и храни за животиње биљног и животињског порекла.

Систем Европске уније за брзо обавештавање о сигурности хране (RASFF) објавио је да је у узорцима мандарина који су узети у Хрватској 18. октобра пронађено 0,044 мг/кг овог пестицида.

Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије саопштили су да је ово је друга по реду спорна пошиљка мандарина из Хрватске у којој је откривен инсектицид. Занимљиво је поменути да је од прошле године хлорпирифос забрањен и у Србији док га је Европска комисија забранила још 2020. године, који се од тада никако не сме се користити као заштитно средство у пољопривреди.

Европска агенција за сигурност хране (ЕФС) проценила је ризик овог пестицида као "изразито токсичног по здравље људи", што је било довољно да се заштитна средства на бази хлорпирифос етила забране на простору Европске уније.

Такође је забрањен увоз воћа и поврћа у ЕУ и из трећих земаља у којима се налази ова хемикалија, али у овом задњем случају трећа земља је забранила увоз мандарина из Хрватске, дакле Европске уније.

Лабораторијска истраживања су потврдила велику штетност хлорпирифоса за људско здравље. Доказано је да изложеност може утицати на неуролошки развој, па и оштетити још нерођено дете. Тако су га повезивали с поремећајима у развоју мозга, поремећајима пажње (хиперактивности) и хормонског система код деце, заостајањем у расту, смањеним коефицијентом интелигенције.

Док није забрањен хрватски пољопривредници су годишње трошили између 24 и 29,6 хиљада килограма хлорпирифоса на својим њивама.

Тренутно нема службених података, јер је тај инсектицид забрањен. Једино се још може купити у БиХ, јер је забрањен и у Србији и илегално се може унети у Хрватску.

Б92