До краја године 2,3 милијарди евра страних инвестиција
БЕОГРАД: Министар финансија Синиша Мали каже да ће до краја године прилив страних директних инвестиција у Србију достићи 2,3 милијарде евра што је, оцењује, "невероватна цифра", и нагласио да ниједан страни инвеститор није одустао од улагања у Србији упркос пандемији вируса корона која је пореметила многе планове.
Он је за ТВ Пинк навео да је пре неколико дана у Инђији постављен камен темељац за фабрику гума компаније Тојо тајерс за коју каже да је највећа јапанска инвестиција икада у Србији од 382 милиона евра, а која ће омогућити 560 нових радних места.
Напоменуо је да више од 60 одсто свих страних директних инвестиција које долазе у регион, долазе у Србију.
"Страни инвеститори који улажу новац очекују да имају партнера у држави, да имају на кога да се ослоне", додао је Мали.
Поводом инцијативе "мали Шенген", министар је рекао да очекује да ће се посланици у Скупштини Србије данас изјаснити о потврђивању споразума који се односи на либерализицију путовања између Албаније и Србије, а који подразумева да се граница прелази са личном картом.
"То је још један корак ка реализовању и мини Шенгена и Вашингтонског споразума који је председник Александар Вучић потписао у САД. Цела та идеја полако креће да живи. Што је бржи промет роба, капитала, људи, то цео регион иде напред, а од тога највећу корист има Србија као доминантна највећа економија у региону", рекао је министар финансија.
Осврнуо је на подршку државе привреди и грађанима од шест милијарди евра, укључујући пет минималних зарада за микро, мала и средња предузећа, коју је искористило више од 1,05 милиона запослених у Србији.
Као подршку држава је омогућила и гарантну шему од две милијарде евра за предузећа, јефтине кредите преко Фонда за развој, одлагање плаћања пореза и доприноса, 10 одсто повећање плата здравственим радницима, две једнократне помоћи за пензионере од 4.000 и 5.000 динара, као и 10.000 динара једнократне помоћи свим медицинским радницима.
Напоменуо је и додатни, једнократни минималац за угоститеље и за раднике у области туризма.
"То је огромна помоћ државе. Зато је Србија избегла те црне сценарије које сте имали прилику да видите у другим земљама. Немате затварање фабрика, масовна отпуштања", рекао је Мали.
Пад БДП-а у Србији, каже, ове године биће најмањи у Европи, и износиће испод један одсто и наглашава да је Србија убедљиво најбоља и да је наша привреда показала колико је отпорна на кризу.
Навео је да финансијско здравље и стабилност најбоље оцењују агенције за кредитни рејтинг, међу којима је "Стандард енд пурс", за који каже да је у данас објављеном извештају потврдио оцену кредитног рејтинга Србије на нивоу BB+.
Каже да је Србија је једна од ретких земаља којој током ове године није умањен кредитни рејтинг.
"Ми смо одржали ниво стабилног уз повољне, позитивне изгледе. Управо ове мере, чињеница да је држава реаговала правовремено, одлучно, на прави начин, немамо масовна отпуштања, нити смањење привредних активности. Све то се каже у извештају", рекао је Мали.
Уз позитивне изгледе, наводи Мали, очекује се да ће идуће године раст БДП-а у Србији бити шест одсто и по пројекцијама и Европске комисије и ММФ-а, а за наредне две године у просеку и кумулативно стопа раста нашег БДП-а биће највећа у Европи.
Поред највећег икад буџета за капиталне инвестиције у 2021. од 330 милијарди динара за инфраструктуру, наводи да је предвиђено и повећање плата наредне године у јавном сектору од пет одсто и пензија од 5,9 одсто у 2021, као и повећање минималне зараде 6,6 одсто
"Нема баш пуно земаља које су правовремено и одлучно реаговале са оволиким пакетом мера. Када се сабере то је 700 милијарди динара, то је 12,7 одсто БДП-а. То се све враћа у буџет", каже Мали.
Најважније је, каже, у кризи сачувати запосленост и производне погоне и додаје да се сада очекује вакцина и смиривање ситуације када је корона вирус у питању.
"Потпуно смо спремни за старт и да кренемо да се вратимо на оне стопе раста које смо имали", каже Мали.
Поручио је да је је финансијски систем Србије стабилан, да је све урађено тако да јавни дуг не пређе 60 одсто и да имамо најмањи пад у Европи, а да је буџет за наредну годину развојни и добар.