„Дневник” у Херцег Новом: На научном скупу српског друштва са југословенским префиксом

Југославија се угасила, али је научни скуп о материјалима опстао под носталгичним именом, опстаје и светска конференција о синтеровању, а два научна скупа најрепрезентативнија и најугледнија у региону.

Учествовали су научници из земаља у региону, са просторе некадашње Југе, али и водећих универзитета и научних лабораторија из Стенфорда, Кембриџа, Бостона, Чикага, Москве, Лондона, Лозане, Цириха, Беча, Сеула, Сан Дијега, Ирвине и других светских научних центара. Из године у годину приметан је пораст броја учесника, па су овог пута дошли из преко 30 земаља. По позиву еминентни експерти су из најпознатијих светских истраживачких центара саопштили су у оквиру пет пленарних седница, док је седамдесетак радова усмено саопштено у у виду постера.

Највише је било аутора, око 80 одсто из научних лабораторија из Русије, Јапана, Словеније, Пољске, Румуније и САД, док су остали радови плод заједничких истраживања домаћих стручњака или су резулат заједничког истраживања домаћих аутора и њихових колега из иностранства. Роберт Синклер са Универзитета Стенфорд констатује да је конференција YUCOMAT постала позорница која окупља научнике са Запада и Истока, из развијених и неразвијених, из богатих и сиромашних земаља. Основно обележје овог скупа у Херцег Новом јесте да је једно је од ретких места где је директна комуникација учесника и размена мишљења у креативном амбијенту.

– Нови материјали са нанотехнологијама представљају окосницу технолошког развоја – истиче председник Друштва за истраживање материјала Србије професор др Драган Ускоковић. -  Уклањање загађивача из подземних вода и земљишта, повећање ефикасности соларних панела, спречавање инфекције рана и прецизно циљање болесних ћелија дубоко унутар тела, неки су од примера њиховог доприниоса бројним националним приоритетима, од заштите здравља, квалитета животне средине до уштеде енерије, и уопште одрживог развоја. Синтеровање је такође веома значајно као једна од технологија добијања нових материјала са унапред дефинисаним особинама и оно је одиграло огромну улогу у низу високих технологија израдом компоненти које су драматично повећале опсег ефикасности или омогућиле потпуно нове примене.

Ускоковић предочава да све што хоћете да направите морате да материјализујете. Са материјалима се омогућавају најчешће потпуно нове функције, потпуно нови модели него што су prеthodni уређаји.

Случај филтера за радар у Старим Бановцима

Када је о материјалима реч, занимљив је случај материјала на коме је у време распада Југославије радио др Слободан Милоњић у Институту за нуклеарне науке Винча, са фирмом „Бирач“ из Зворника“. Тај материјал се увозио у Југославију за потребе војне индустрије, за Ливницу прецизних одливака ЛПО у Ади, за лопатице за млазне авионе, који су производиле само три фирме у свету.  Словенци су тај материјал увозили да би бистрили бело вино, сок од јабука. – Направили смо тај материјал, дали га ЛПО у Ади и Словенцима, били су одушевљени, јер је био бољи него увозни.  Успех је био и што је за време рата наш највећи радар у Старим Бановцима могао да ради захваљујући домаћој памети. Американци су знали да ће почети рат и блокирали су испоруку једног филтера за пречишћавање течности за хлађење радара. Војска је била у чуду, шта учинити. Пробали су на више места, на крају су дошли код мене, погледао сам и у Институту Винча смо направили филтер, поврх свега показавши да наш филтер дупло дуже траје и боље пречишћава течност него амерички, а Американци су се чудили да радар у Старим Бановцима ради – испричао је др Слободан Милоњић.

-Нема области у које не задиру научна достигнуића о новим материјалима. Материјали су све што у перспективи треба да буде највредније да се направи. Вероватно да је најбољи пример томе су паметни телефони.  Све што се налази у паметном телефону направљено је захваљујући огромном прогресу у области нових материјала и нанотехнологија, почев од екрана који је специјално „горила“ стакло које када је патентирано цена му је била толика, да није било ниједног производа који је могао да “истрпи” ту цену.  То је на стенд-бају стајало и као патент и као технологија са стране више од пола века. Када је власник Епла конципирао паметни телефон „Ајфон 6“ увидео је да је дошло време да богатство тог патента буде извучено из фијоке. Пример „Ајфона 6“ који је продат у милијарду примерака је узет да би се на најбољи начин представило колико су материјали направили чудо у свету савремених комуникација – објашњава Ускоковић.

Научни саветник у пензији др Слободан Милоњић, који је радни век одрадио у Институту за нуклеарне науке Винча, у лабораторији за хемијску динамику и перманентно образовање, подсећа да је на простору Србије и некадашње Југославије привредни развој био на нижем нивоу него у развијеним западним земљама, па када наши стручњаци изумеју неки нови материјал, обично се заинтересује нека компанија из иностранства па их ангажују, а за примену је некада потребно дуже време.

– Наши политичари одмах питају, може ли то за годину, две или три, међутим, никада не можете бити сигурни колико ће да траје период истраживања и развоја, до примене. Зато постоје велике компаније које подржавају, и обично не дају малим земљама развој, неће да дају своје технологије него држе монопол за себе – указује Милоњић.  

Овогодишњи добитник награде Друштва за истраживање материјала Србије, за трајан и изванредан допринос науци и инжењерству материјала професор др Данило Суворов из Института „Јожеф Стефан“ из Љубљане, представио је истраживачка и практична достигнућа у области микроталасних керамичких материјала за бежичну примену.

Нанонаука и наноматеријали се истичу и као кључни за решење проблема електронике и енергетике. Професор Мохамед Назерудин из Лозане је из екипе научника који су творци најефикаснијег система за коришћење сунчеве енергије, са коефицијентом конверзије сунчеве светлости од 24 посто у друге видове енергије. Било је речи о добијању, особинама и примени графена, бор нитрита и сличних материјала, и огромном и врло брзом напретку који се очекује у практичној примени за оптоелектронске и електронске уређаје…

Конференција о синтеровању окупила је 106 еминентних научника из целог света, уствари је први обновљени скуп , са истом мисијом започетом пре пола века. На две пленарне седнице о синтеровању размотрана је најактуелнија проблематика ове области, почев од класичног моделовања и микромеханике на нивоу честица, која садрже експериментална и нумеричка истраживања развоја микроструктуре током синтеровања са и без деловања спољашних сила.

Милорад Митровић