„Dnevnik” u Herceg Novom: Na naučnom skupu srpskog društva sa jugoslovenskim prefiksom

Jugoslavija se ugasila, ali je naučni skup o materijalima opstao pod nostalgičnim imenom, opstaje i svetska konferencija o sinterovanju, a dva naučna skupa najreprezentativnija i najuglednija u regionu.

Učestvovali su naučnici iz zemalja u regionu, sa prostore nekadašnje Juge, ali i vodećih univerziteta i naučnih laboratorija iz Stenforda, Kembridža, Bostona, Čikaga, Moskve, Londona, Lozane, Ciriha, Beča, Seula, San Dijega, Irvine i drugih svetskih naučnih centara. Iz godine u godinu primetan je porast broja učesnika, pa su ovog puta došli iz preko 30 zemalja. Po pozivu eminentni eksperti su iz najpoznatijih svetskih istraživačkih centara saopštili su u okviru pet plenarnih sednica, dok je sedamdesetak radova usmeno saopšteno u u vidu postera.

Najviše je bilo autora, oko 80 odsto iz naučnih laboratorija iz Rusije, Japana, Slovenije, Poljske, Rumunije i SAD, dok su ostali radovi plod zajedničkih istraživanja domaćih stručnjaka ili su rezulat zajedničkog istraživanja domaćih autora i njihovih kolega iz inostranstva. Robert Sinkler sa Univerziteta Stenford konstatuje da je konferencija YUCOMAT postala pozornica koja okuplja naučnike sa Zapada i Istoka, iz razvijenih i nerazvijenih, iz bogatih i siromašnih zemalja. Osnovno obeležje ovog skupa u Herceg Novom jeste da je jedno je od retkih mesta gde je direktna komunikacija učesnika i razmena mišljenja u kreativnom ambijentu.

– Novi materijali sa nanotehnologijama predstavljaju okosnicu tehnološkog razvoja – ističe predsednik Društva za istraživanje materijala Srbije profesor dr Dragan Uskoković. -  Uklanjanje zagađivača iz podzemnih voda i zemljišta, povećanje efikasnosti solarnih panela, sprečavanje infekcije rana i precizno ciljanje bolesnih ćelija duboko unutar tela, neki su od primera njihovog dopriniosa brojnim nacionalnim prioritetima, od zaštite zdravlja, kvaliteta životne sredine do uštede enerije, i uopšte održivog razvoja. Sinterovanje je takođe veoma značajno kao jedna od tehnologija dobijanja novih materijala sa unapred definisanim osobinama i ono je odigralo ogromnu ulogu u nizu visokih tehnologija izradom komponenti koje su dramatično povećale opseg efikasnosti ili omogućile potpuno nove primene.

Uskoković predočava da sve što hoćete da napravite morate da materijalizujete. Sa materijalima se omogućavaju najčešće potpuno nove funkcije, potpuno novi modeli nego što su prethodni uređaji.

Slučaj filtera za radar u Starim Banovcima

Kada je o materijalima reč, zanimljiv je slučaj materijala na kome je u vreme raspada Jugoslavije radio dr Slobodan Milonjić u Institutu za nuklearne nauke Vinča, sa firmom „Birač“ iz Zvornika“. Taj materijal se uvozio u Jugoslaviju za potrebe vojne industrije, za Livnicu preciznih odlivaka LPO u Adi, za lopatice za mlazne avione, koji su proizvodile samo tri firme u svetu.  Slovenci su taj materijal uvozili da bi bistrili belo vino, sok od jabuka. – Napravili smo taj materijal, dali ga LPO u Adi i Slovencima, bili su oduševljeni, jer je bio bolji nego uvozni.  Uspeh je bio i što je za vreme rata naš najveći radar u Starim Banovcima mogao da radi zahvaljujući domaćoj pameti. Amerikanci su znali da će početi rat i blokirali su isporuku jednog filtera za prečišćavanje tečnosti za hlađenje radara. Vojska je bila u čudu, šta učiniti. Probali su na više mesta, na kraju su došli kod mene, pogledao sam i u Institutu Vinča smo napravili filter, povrh svega pokazavši da naš filter duplo duže traje i bolje prečišćava tečnost nego američki, a Amerikanci su se čudili da radar u Starim Banovcima radi – ispričao je dr Slobodan Milonjić.

-Nema oblasti u koje ne zadiru naučna dostignuića o novim materijalima. Materijali su sve što u perspektivi treba da bude najvrednije da se napravi. Verovatno da je najbolji primer tome su pametni telefoni.  Sve što se nalazi u pametnom telefonu napravljeno je zahvaljujući ogromnom progresu u oblasti novih materijala i nanotehnologija, počev od ekrana koji je specijalno „gorila“ staklo koje kada je patentirano cena mu je bila tolika, da nije bilo nijednog proizvoda koji je mogao da “istrpi” tu cenu.  To je na stend-baju stajalo i kao patent i kao tehnologija sa strane više od pola veka. Kada je vlasnik Epla koncipirao pametni telefon „Ajfon 6“ uvideo je da je došlo vreme da bogatstvo tog patenta bude izvučeno iz fijoke. Primer „Ajfona 6“ koji je prodat u milijardu primeraka je uzet da bi se na najbolji način predstavilo koliko su materijali napravili čudo u svetu savremenih komunikacija – objašnjava Uskoković.

Naučni savetnik u penziji dr Slobodan Milonjić, koji je radni vek odradio u Institutu za nuklearne nauke Vinča, u laboratoriji za hemijsku dinamiku i permanentno obrazovanje, podseća da je na prostoru Srbije i nekadašnje Jugoslavije privredni razvoj bio na nižem nivou nego u razvijenim zapadnim zemljama, pa kada naši stručnjaci izumeju neki novi materijal, obično se zainteresuje neka kompanija iz inostranstva pa ih angažuju, a za primenu je nekada potrebno duže vreme.

– Naši političari odmah pitaju, može li to za godinu, dve ili tri, međutim, nikada ne možete biti sigurni koliko će da traje period istraživanja i razvoja, do primene. Zato postoje velike kompanije koje podržavaju, i obično ne daju malim zemljama razvoj, neće da daju svoje tehnologije nego drže monopol za sebe – ukazuje Milonjić.  

Ovogodišnji dobitnik nagrade Društva za istraživanje materijala Srbije, za trajan i izvanredan doprinos nauci i inženjerstvu materijala profesor dr Danilo Suvorov iz Instituta „Jožef Stefan“ iz Ljubljane, predstavio je istraživačka i praktična dostignuća u oblasti mikrotalasnih keramičkih materijala za bežičnu primenu.

Nanonauka i nanomaterijali se ističu i kao ključni za rešenje problema elektronike i energetike. Profesor Mohamed Nazerudin iz Lozane je iz ekipe naučnika koji su tvorci najefikasnijeg sistema za korišćenje sunčeve energije, sa koeficijentom konverzije sunčeve svetlosti od 24 posto u druge vidove energije. Bilo je reči o dobijanju, osobinama i primeni grafena, bor nitrita i sličnih materijala, i ogromnom i vrlo brzom napretku koji se očekuje u praktičnoj primeni za optoelektronske i elektronske uređaje…

Konferencija o sinterovanju okupila je 106 eminentnih naučnika iz celog sveta, ustvari je prvi obnovljeni skup , sa istom misijom započetom pre pola veka. Na dve plenarne sednice o sinterovanju razmotrana je najaktuelnija problematika ove oblasti, počev od klasičnog modelovanja i mikromehanike na nivou čestica, koja sadrže eksperimentalna i numerička istraživanja razvoja mikrostrukture tokom sinterovanja sa i bez delovanja spoljašnih sila.

Milorad Mitrović