Девизна штедња у Србији 9,7 милијарди евра

У Недељи штедње банке у Србији нуде сет штедних производа клијентима, чиме настоје да подигну свест грађана о значају штедње, али и културу избора финансијске институције којој ће поверити свој новац.

Последњих година у Србији бележи се тренд раста штедње, а банкари поручују да висина каматне стопе на штедњу, иако један од битних елемената у целој понуди, свакако није и најбитнији приликом доношења одлуке о тме где ће грађанин положити свој новац.

Истичу да је важно да банка у коју се новац полаже буде јака, стабилна, с дугорочним циљевима, која ослушкује потребе својих клијената и има понуду која може испунити потребе сваког клијента понаособ.

Девизна штедња грађана у септембру достигла је ниво од око 9,7 милијарди евра, од чега се највећи део, 8,8 милијарди евра, односи на штедњу у еврима.

Од почетка године девизна штедња је забележила раст од 405,8 милиона евра, од чега се 356,9 милиона односи раст оне у еврима.

По подацима НБС-а, на крају септембра 2018. динарска штедња грађана износила је 56,4 милијарди динара.

„То је више него троструко већи износ него крајем 2012. У првих девет месеци ове године динарска штедња је повећана 6,2 милијарди динара, односно 12,3 одсто”, наводе у НБС-у, који до 2. новембра Светску недељу штедње обележава програмима финансијске едукације.

По последњим подацима, каматна стопа на новоположену штедњу становништва у еврима у августу 2018. у просеку је износила 0,79 одсто на годишњем нивоу. Посматрано по рочности, оне се крећу: 0,54 одсто за штедњу рочности до једне године, 1,09 одсто за рочност од једне до две године и 0,92 одсто на штедњу рочности преко две године.

Каматне стопе на динарску штедњу су релативно више у поређењу с девизном штедњом и крећу се од 2,57 одсто за рочност до године, до 3,99 одсто за рочности дужу од две године.

У просеку, банке су на динарску штедњу нудиле каматне стопе од 2,61 одсто годишње.

Као и prеthodnih година, НБС је уочи Светског дана штедње израдио анализу исплативости динарске штедње у односу на ону у еврима, која је поново потврдила да је исплативије штедети у домаћој валути.

Та анализа показује да би штедиша који је последњу годину ставио на штедњу 100.000 динара добио око 3.000 динара више, или око 26 евра, у односу на штедишу који је на девизну штедњу положио евре у противвредности 100.000 динара.

То је пре свега захваљујући шест пута вишој каматној стопи на динарску штедњу у односу на ону у еврима, затим ослобађању од плаћања пореза на приходе од камате на динарску штедњу, за разлику од штедње у еврима која се опорезује по стопи од 15 одсто, као и релативној стабилности курса динара према евру.

– Депозити у Србији су сигурни, и то не само због постојања ефикасног и савременог система осигурања депозита већ и због очуване финансијске стабилности у земљи – поручио је председник Одбора директора Агенције за осигурање депозита Владимир Шарић.

То је постигнуто захваљујући активностима и мерама Народне банке Србије и Владе Србије, речено је на Београдској банкарској академији, где је оржан округли сто под називом „Значај система осигурања депозита за стабилност финансијског система Србије”, саопштили су организатори.

Учесници скупа указали су на чињеницу да се девизна и динарска штедња у српским банкама упорно увећава упркос ниским каматама, и поручили грађанима да за безбедност њихових осигураних улога до 50.000 евра гарантује Република Србија. Систем осигурања депозита у Србији подразумева обавезно осигурање депозита физичких лица, предузетника и микро, малих и средњих правних лица у свим банкама које послују с дозволом НБС-а за рад, сагласно Закону о осигурању депозита.

Д. Вујошевић