Devizna štednja u Srbiji 9,7 milijardi evra
Svetski dan štednje, koji je obeležen u sredu, prilika je za podsećanje na to koliko je važno imati finansijsku sigurnost u vidu ušteđevine i koliko je važno štedeti.
U Nedelji štednje banke u Srbiji nude set štednih proizvoda klijentima, čime nastoje da podignu svest građana o značaju štednje, ali i kulturu izbora finansijske institucije kojoj će poveriti svoj novac.
Poslednjih godina u Srbiji beleži se trend rasta štednje, a bankari poručuju da visina kamatne stope na štednju, iako jedan od bitnih elemenata u celoj ponudi, svakako nije i najbitniji prilikom donošenja odluke o tme gde će građanin položiti svoj novac.
Ističu da je važno da banka u koju se novac polaže bude jaka, stabilna, s dugoročnim ciljevima, koja osluškuje potrebe svojih klijenata i ima ponudu koja može ispuniti potrebe svakog klijenta ponaosob.
Devizna štednja građana u septembru dostigla je nivo od oko 9,7 milijardi evra, od čega se najveći deo, 8,8 milijardi evra, odnosi na štednju u evrima.
Od početka godine devizna štednja je zabeležila rast od 405,8 miliona evra, od čega se 356,9 miliona odnosi rast one u evrima.
Po podacima NBS-a, na kraju septembra 2018. dinarska štednja građana iznosila je 56,4 milijardi dinara.
„To je više nego trostruko veći iznos nego krajem 2012. U prvih devet meseci ove godine dinarska štednja je povećana 6,2 milijardi dinara, odnosno 12,3 odsto”, navode u NBS-u, koji do 2. novembra Svetsku nedelju štednje obeležava programima finansijske edukacije.
Po poslednjim podacima, kamatna stopa na novopoloženu štednju stanovništva u evrima u avgustu 2018. u proseku je iznosila 0,79 odsto na godišnjem nivou. Posmatrano po ročnosti, one se kreću: 0,54 odsto za štednju ročnosti do jedne godine, 1,09 odsto za ročnost od jedne do dve godine i 0,92 odsto na štednju ročnosti preko dve godine.
Kamatne stope na dinarsku štednju su relativno više u poređenju s deviznom štednjom i kreću se od 2,57 odsto za ročnost do godine, do 3,99 odsto za ročnosti dužu od dve godine.
U proseku, banke su na dinarsku štednju nudile kamatne stope od 2,61 odsto godišnje.
Kao i prethodnih godina, NBS je uoči Svetskog dana štednje izradio analizu isplativosti dinarske štednje u odnosu na onu u evrima, koja je ponovo potvrdila da je isplativije štedeti u domaćoj valuti.
Ta analiza pokazuje da bi štediša koji je poslednju godinu stavio na štednju 100.000 dinara dobio oko 3.000 dinara više, ili oko 26 evra, u odnosu na štedišu koji je na deviznu štednju položio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.
To je pre svega zahvaljujući šest puta višoj kamatnoj stopi na dinarsku štednju u odnosu na onu u evrima, zatim oslobađanju od plaćanja poreza na prihode od kamate na dinarsku štednju, za razliku od štednje u evrima koja se oporezuje po stopi od 15 odsto, kao i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru.
– Depoziti u Srbiji su sigurni, i to ne samo zbog postojanja efikasnog i savremenog sistema osiguranja depozita već i zbog očuvane finansijske stabilnosti u zemlji – poručio je predsednik Odbora direktora Agencije za osiguranje depozita Vladimir Šarić.
To je postignuto zahvaljujući aktivnostima i merama Narodne banke Srbije i Vlade Srbije, rečeno je na Beogradskoj bankarskoj akademiji, gde je oržan okrugli sto pod nazivom „Značaj sistema osiguranja depozita za stabilnost finansijskog sistema Srbije”, saopštili su organizatori.
Učesnici skupa ukazali su na činjenicu da se devizna i dinarska štednja u srpskim bankama uporno uvećava uprkos niskim kamatama, i poručili građanima da za bezbednost njihovih osiguranih uloga do 50.000 evra garantuje Republika Srbija. Sistem osiguranja depozita u Srbiji podrazumeva obavezno osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika i mikro, malih i srednjih pravnih lica u svim bankama koje posluju s dozvolom NBS-a za rad, saglasno Zakonu o osiguranju depozita.
D. Vujošević