ДЕВЕТ ПУТА ЕФИКАСНИЈИ ОД КОЛЕГА  Чиме се бави најпрoдуктивнији радник у Србији

То би се могло прочитати из података о бруто додатој вредности оствареној по раднику у 2022. години, а представљени су у публикацији „Пословање предузећа у Републици Србији“, коју је објавио Републички завод за статистику.

Сваки рудар по 9,58 милиона динара

Бруто додата вредност представља укупну вредност производње умањену за међуфазну потрошњу, тако да се овај показатељ може посматрати и као конкретан резултат привредне активности једне земље. Детаљнијом анализом, каже економија, пре свега њене структуре, добија се увид у то које су привредне делатности више профитабилне.

А у Србији у 2022. години ствари стоје овако – највећи допринос, гледано секторски, дала је прерађивачка индустрија. Укупна БДВ је била 3.812 милијарди динара, а прерађивачка је учествовала са 1.167 милијарди динара. Скоро је све учинак приватног сектора, од чега скоро 53 одсто фирми у већинском страном власништву.

Друга по заслугама је трговина на велико и мало која је додала 726 милијарди динара. Овде главну реч воде домаће приватне фирме које носе 70 одсто заслуга. Информисање и комуникације додале су 440 милијарди динара. Стране и домаће приватне компаније учествују са по 40 одсто, али овде и државни сектор није за потцењивање – доприноси са 17 одсто у БДВ. Следе грађевинарство са доприносом од 325 милијарди динара и саобраћај и складиштење са 248 милијарди БДВ.

„Бруто додата вредност предузећа у Републици Србији је 2022. године износила 3.812 милијарди динара, а 2021. године је била 3.211 милијарди динара што представља повећање од 18,7 одсто“, показује статистика. „БДВ у сектору приватне својине 2022. године износио је 3.500 милијарди динара, док је у сектору државне својине остварен у износу од 301 милијарда динара. Територијално посматрано, од укупног БДВ-а на територији Србија-север остварено је 2.839 милијарди или 74,4 одсто, а на територији Србија-југ 972 милијарде или 25,6 одсто“.

Редослед профитабилности изгледа потпуно другачије када се БДВ распореди на запослене. У просеку, на чело избија рударство, јер је у овој делатности сваки радник створио 9,58 милиона динара. У приватном сектору чак 11,9 милиона по глави. Запослени у већински страним компанијама дошли су до 17,6 милиона динара. Насупрот њима, радници државног рударског сектора створили су по 197.500 динара бруто додате вредности.

Ангажовани у пословима са некретнинама доносе по 7,22 милиона динара додате вредности годишње. Радник у нашим приватним фирмама допринео је са пет милиона, али колега из већински стране фирме је – више него упетостручио тај износ. Државне фирме су овде испод просека – 1,8 милиона динара доприноси сваки радник.

Следи информисање и комуникације где је БДВ по запосленом био 5,3 милиона динара, али овде држава доминира. У приватном сектору је просек 5,3 милиона по раднику, а у државном – 7,3 милиона.

„Бруто додата вредност по запосленом, за предузећа у 2022. години, износила је 2,9 милиона динара, а 2021. године била је 2,5 милиона, што чини повећање од 15,7 одсто“, стоји у публикацији. „Територијално посматрано, БДВ по запосленом износио је на територији Србија – север 3,17 милиона, а на територији Србија – југ 2,4 милиона динара“.

И профит на равне части

Ту је и рачуница колико је сваки запослени допринео и свом послодавцу. На нивоу Србије, они који су радили у профитабилним фирмама, донели су у просеку 966.930 динара нето добити, чак 26 одсто више него у 2021. години.

„За предузећа у приватној својини 2022. године, нето добитак по запосленом износио је 1,08 милиона динара, од чега је 1,69 милиона у предузећима са 50 и више процената страног капитала, док је у осталој приватној својини био 844.670 динара. За предузећа у државној својини, нето добитак по запосленом износио је 291.720 динара“, показује статистика.

Посматрано по делатностима, највећи износ нето добитка по запосленом био је у рударству – 6,28 милиона динара. Следе финансијске делатности и делатност осигурања 5,5 милиона динара, а послови са некретнинама 4,35 милиона динара.

Када је реч о онима који су пословали са минусом, сваки радник је резултату допринео са нето губитком од 289.130 динара. За предузећа у приватној својини нето губитак по запосленом износио је 190.760 динара, од чега је 244.010 динара у страним. Овде је држава у горој ситуацији, за предузећа у државној својини, нето губитак по запосленом износио је 874.050 динара.

У 2022. години евидентирано је, према статистици, 108.316 предузећа. У приватној својини их је било 105.947, од чега је 2.914 са претежним страним капиталом. У државној својини је било 1.444 предузећа, а у другим облицима својине 925.

(Форбес срб)