Цео регион тражи сезонце, број страних у Србији непознат
БЕОГРАД: Све земље региона муче исту муку, како наћи довољан број сезонских радника, а међу њима и Србија, која сада, као и њени суседи, све више тражи радну снагу у комшилуку.
Надлежни упозоравају на опрез и саветују да се грађани пре пута добро распитају ко је послодавац и да ли нуди уговоре, јер је недавно, према писању медија, једна хрватска агенција "изиграла" групу од 30 сезонаца, међу којима је њих десет из Србије, а који су добили посао као сезонци у Термама Чатеж у Словенији.
Подаци показују да угоститељима и хотелијерима на Хрватском приморју, где сезона увелико траје, према проценама тамошњих струковних удружења и привредне коморе, недостаје око пет хиљада радника, махом у сектору туризма.
У Црној Гори је, према изјавама званичника, ове године ангажовано више од 10.000 радника на сезонским пословима, што је повећање за хиљаду сезонаца у односу на годишњи просек.
Недостатак радне снаге на "летњим пословима" у суседним државама годинама уназад попуњавају радници из Србије и БиХ, најчешће на грађевинским пословима и у ресторанима и хотелима, али и домаћи послодавци запошљавају све више привремених радника како из земље, тако и из земаља региона.
Међутим, како не постоји званична евиденција ангажованих страних сезонских радника, није познато колико њих ради на српским њивама, градилиштима...
У Министарству за рад рекли су да се сезонски послови могу обављати и на основу уговора о раду на одређено време и уговора о привременим и повременим пословима, али се "посебна евиденција о ангажовању сезонских радника по овим уговорима не води".
С друге стране, од почетка примене софтвера за пријављивање сезонских радника у Србији пријављено је око 17.000 сезонаца који су радили 312.000 радних дана, каже Тиса Чаушевић из НАЛЕД-а.
У буџет Републике Србије је на овај начин уплаћено више од 600.000 евра на име пореза и доприноса, односно, нешто више од 70 милиона динара, наводи Чаушевићева.
Циљ државе је да се 80 до 100 хиљада сезонаца, колико према неким проценама ради током године на сезонски пословима у Србији, изведе из "сиве зоне", односнои уведе у легалне токове рада.
Обзиром да не постоје подаци о броју пријава сезонских радника из prеthodnе године, јер се са применом Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима почело 7. јануара ове године, није могуће доћи до бројке да ли је реч о повећању или смањењу броја пријављених радника на сезонским пословима у овој години.
Подаци показују да су од 212 послодаваца у Србији који су до сада користили овај систем, трећина њих власници пољопривредних газдинстава.
Седамдесет процената оних који ангажују раднике ипак су и даље велика предузецаха, комбинати, који у свом поседу имају велике плантаже, најчешће воћа и поврћа.
Сезонци се највише ангажују у Војводини, али статистика бележи и да је значајан број ових радника ангажован на југу, у Лесковцу.
Највећи број сезонаца који се ангажују на неколико недеља, без било каквог уговора о раду, и тако остају и без свих радних права, дневнице зарађују код газда пољопривредних имања, које инспектори рада готово да не обилазе.
Да ли због тога што имају разумевања за то да власници, рецимо воћњака у Србији, једва да проналазе бераче, па често иду у потрагу за њима у суседне земље, или што нема довољаног броја инспектора, али и ови радници, ма колики њихов број био, по закону морају бити заштићени.
