Цегери ће морати да замене 2,4 милијарде најлонских кеса

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић казао је да годишње у Србији употребимо 2,4 милијарде пластичних кеса и навео да транзиција ка елиминисању пластичних кеса треба да буде процес. Рекао је да се морају мењати и навике купаца, који би у продавницу требало да носе цегер.

– У Србији се сваке године генерише око 100.000 тона амбалажног отпада, од чега се 10-15 одсто спаљује, од 27 до 30 одсто се рециклира, а више од 60 одсто заврши на депонијама – казао је секретар Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала у ПКС-у Драган Стевановић.

Наводи да је пластичарска индустрија у Србији веома развијена и запошљава више од 16.500 радника, а да је у прошлој години остварила извоз већи од 800 милиона евра.

– Да бисмо заштитили домаћу производњу, а пре свега животну средину, произвођачи пластичних производа су поднели иницијативу да се формира радна група која би урадила нацрт стратегије управљања пластиком до 2030. године у пакету циркуларне економије – казао је Стевановић.

Све кад-тад постане отпад

Сви пластични производи после извесног времена постају отпад. Тако, на пример, водоводне цеви су за бацање тек после 50 година, у аутомобилској индустрији отпад настаје после 15 година.

С друге стране, свакодневна амбалажа има кратак век и врло брзо постане отпад.

Како је додао, Радна група је снимила ситуацију, анализирала стање по питању управљања пластичним отпадом у Србији, представила визију, стратешке циљеве, мере и рокове за остваривање тих циљева, а цео Нацрт стратегије ослања се на Стратегију ЕУ усвојену у јануару прошле године и европске директиве из те области.

Произвођачи кажу да је пластика веома битна и да ће остати веома битна у индустрији, свесни су ограничења, али и наводе да транзициони период не може бити кратак.

Председник Секције ПКС-а за пластичне кесе Виктор Грујић каже да ниједна земља ЕУ није потпуно забранила употребу пластичних кеса, али да се настоји да се њихова употреба сведе на најмању могућу меру. Наплату пластичних кеса види као добар начин за смањење њихове употребе, а сматра да сама употреба папирних кеса није одговарајућа замена јер оне не могу да се рециклирају и представљале би неповратно бачен ресурс.

Руководилац Цента ПКС-а за циркуларну економију Синиша Митровић казао је да ће у наредних 30 дана трајати дијалог с произвођачима и рециклерима о томе које је решење најбоље и одрживо. Биће, додао је, одржане четири расправе, и то у Суботици, Крушевцу, Нишу и Ваљеву, после чега је предвиђен и дијалог с представницима министарстава трговине, привреде и заштите животне средине.

Стратегија, навео је Митровић, обухвата многе теме, међу којима су питања депозитног система, употребе пластичних кеса, јавно-комуналног сектора и цена комуналних услуга.

– Без интегрисаног приступа не можемо завршити тај велики национални посао – рекао је Митровић.

Додао је да су пластичне кесе „мејнстрим! тема, али и нагласио да је важно сагледати каква је судбина произвођача, шта је са запосленима, како ће се кесе рециклирати и каква је улога јавних комуналних предузећа и сакупљача.

Љ. Малешевић