Царињење робе: Е-декларације уместо брда папира

Тај поступак не само да предуго траје већ је и један од разлога што страни инвеститори дуже размишљају о томе да овде уложе новац и отворе погоне јер је већина њих извозно оријентисана. То би за четири године требало да се промени јер је Управа царина добила из ИПА фондова Европске уније милион и по евра за модернизацију администрације. Поменута сума употребиће се за прелазак на електронски модел што значи да ће се царињење увоза и извоза аутоматизовати и обављати без папирне документације. Иако је рок за реализацију четири године, прва припремна фаза пројекта треба да се заврши до септембра ове године. Колико је битна Царинска управа и њено функционисање довољно говори податак да са царине стиже чак 49 одсто буџета Србије...

Новац за модернизацију Управе царина обезбеђен је из фондова ЕУ  па ће се и цео систем електронске модернизације радити у складу са стандардима које захтева Унија. Циљ је да се царински поступак убрза и  постане ефикаснији, а да се истовремено смање трошкови царињења и допринесе повећању конкурентности.

У нашим царинским испоставама дневно се прими  и до хиљаду царинских декларација. То подразумева брдо папира, а цео поступак чини дужим не само пред царинским већ и пред пореским органима. Када поступак царињења буде ишао електронским путем, онда ће се и е-докумената лакше прослеђивати Пореској управи и тако омогућити лакше враћање пореза на додату вредност. Данас обвезници да би остварили то право морају да поднесу извозну декларацију. Осим тога модернизација би олакшала контроле, проверу декларација и информације о евентуалном недостаку робе. Тако би сва комуникација између увозника, царинских органа, шпедитерских предузећа и превозника ишла разменом електронских порука. Те поруке су законски прописане односно имаће електронски потпис и то би значило потпуну дигитализацију царинског система.

Управа царина је у prеthodnе три године уплатила у буџет 2,5 милиона евра само од продаје заплењене робе. Током 2018. године је одржано 106 лицитација, а са њих је остварен приход од 70,6 милиона динара.

У плану је да се и у овом делу пословања Управе царина уведу новине у виду лицитација  преко интернета. На тај начин више људи ће моћи да лицитира и купи оно што жели, а на овим лицитацијама највеће интересовање увек изазивају аутомобили, затим текстил, обућа и техничка роба.

Када се комплетан пројекат оконча, Србија ће моћи да постане пуноправан члан европског царинског простора.

Српска царина има већ искуства у електронском пословањујер је транзит робе аутоматизован од 2016 године. Роба из ЕУ, земаља ЕФТА, Турске и Македоније се кроз нашу земљу превози на основу само једне електронске декларације и то је помогло да се на наше путеве врате камиони из Турске, Руминије и Бугарске.

Душанка Вујошевић