Carinjenje robe: E-deklaracije umesto brda papira
NOVI SAD: Carinjenje robe u Srbiji ide prilično sporo. Da bi se ceo postupak okončao potrebno je da se priloži deset raznih dokumenata u papirnoj formi.
Taj postupak ne samo da predugo traje već je i jedan od razloga što strani investitori duže razmišljaju o tome da ovde ulože novac i otvore pogone jer je većina njih izvozno orijentisana. To bi za četiri godine trebalo da se promeni jer je Uprava carina dobila iz IPA fondova Evropske unije milion i po evra za modernizaciju administracije. Pomenuta suma upotrebiće se za prelazak na elektronski model što znači da će se carinjenje uvoza i izvoza automatizovati i obavljati bez papirne dokumentacije. Iako je rok za realizaciju četiri godine, prva pripremna faza projekta treba da se završi do septembra ove godine. Koliko je bitna Carinska uprava i njeno funkcionisanje dovoljno govori podatak da sa carine stiže čak 49 odsto budžeta Srbije...
Novac za modernizaciju Uprave carina obezbeđen je iz fondova EU pa će se i ceo sistem elektronske modernizacije raditi u skladu sa standardima koje zahteva Unija. Cilj je da se carinski postupak ubrza i postane efikasniji, a da se istovremeno smanje troškovi carinjenja i doprinese povećanju konkurentnosti.
U našim carinskim ispostavama dnevno se primi i do hiljadu carinskih deklaracija. To podrazumeva brdo papira, a ceo postupak čini dužim ne samo pred carinskim već i pred poreskim organima. Kada postupak carinjenja bude išao elektronskim putem, onda će se i e-dokumenata lakše prosleđivati Poreskoj upravi i tako omogućiti lakše vraćanje poreza na dodatu vrednost. Danas obveznici da bi ostvarili to pravo moraju da podnesu izvoznu deklaraciju. Osim toga modernizacija bi olakšala kontrole, proveru deklaracija i informacije o eventualnom nedostaku robe. Tako bi sva komunikacija između uvoznika, carinskih organa, špediterskih preduzeća i prevoznika išla razmenom elektronskih poruka. Te poruke su zakonski propisane odnosno imaće elektronski potpis i to bi značilo potpunu digitalizaciju carinskog sistema.
Uprava carina je u prethodne tri godine uplatila u budžet 2,5 miliona evra samo od prodaje zaplenjene robe. Tokom 2018. godine je održano 106 licitacija, a sa njih je ostvaren prihod od 70,6 miliona dinara.
U planu je da se i u ovom delu poslovanja Uprave carina uvedu novine u vidu licitacija preko interneta. Na taj način više ljudi će moći da licitira i kupi ono što želi, a na ovim licitacijama najveće interesovanje uvek izazivaju automobili, zatim tekstil, obuća i tehnička roba.
Kada se kompletan projekat okonča, Srbija će moći da postane punopravan član evropskog carinskog prostora.
Srpska carina ima već iskustva u elektronskom poslovanjujer je tranzit robe automatizovan od 2016 godine. Roba iz EU, zemalja EFTA, Turske i Makedonije se kroz našu zemlju prevozi na osnovu samo jedne elektronske deklaracije i to je pomoglo da se na naše puteve vrate kamioni iz Turske, Ruminije i Bugarske.
Dušanka Vujošević
