Чаба Шарњаи из Кањиже спојио бродић, салаш и трактор у туристички бренд

Поред крстарења бродићем “Тисин танго”, Чаба је отишао неколико корака даље, чиме дорпиноси да се у што већој мери искористи туристички и развојни потенцијал, представљајући гостима каквом лепотом и богатством је окружен. Уједно промовише очување природних чари Панонске принцезе, како поклоници Тисе још називају реку која од извора на Карпатима својим таласима запљускује пет држава, спуштајући се Панонском низијом у загрљај Дунаву код Старог Сланкамена. 

- Туристи реку Тису походе највише у време јединственог природног феномена цветања, али хиљаду је других разлога због којих вреди изаћи на реку и упознати њене лепоте - истиче Чаба Шарњаи, који у “Тисин танго” може да укрца тридесетак путника, а управо за предстојећу сезону појачавај своју флоту новим бродићем дупло већег капацитета. 

Пре него што је пандемија свима искомпликовала живот, па и послове којим се баве, бродићем “Тисин танго” Чаба је у току сезоне на Тиси у околини Кањиже успевао да провоза више од 3.000 посетилаца. Сезона потраје од почетка јуна до средине септембра, а у првој години пандемије било му је јако тешко јер посетилаца није било па су и крстарења реком изостала, док је проша сезона упркос пандемији била са скромна са око 1.700 посетилаца.  

Чаба објашњава да је нови бродић купио пре пандемије изазване короном, уз замисао да га уреди тако да пружа што бољи угођај гостима. Рачунао је да ће додатно уређење потрајати три месеца, али је први талас пандемије претпрошле године све пореметио. 

- Касним у уређењу новог бродића две године, али ће за ову сезону бити спреман - категоричан је Чаба Шарњаи . - Нови бродић је већи, са јачим мотором, већим капацитетом и свим другим карактеристикама. Поред тога што ће моћи у њега да се укрца 50 до 60 путника, користићу га за дуже пловидбе на Тиси и Дунаву, а испуњаваће све услове и за међународне пловидбе. Хоћу да се упустим у целодневна крстарења реком Тисом до ушћа у Дунав код Старог Сланкамена, па и да се у вишедневним турама са туристима отиснем до Ђердапа, или у викенд посете Београду, Смедереву и Новом Саду.               

На крстарења “Тисиним тангом” долазе туристи из свих крајева Србије и суседне Мађарске, а у време када чудесни инсекти Тисиног цвета кратоктрајним љубавним заносом приређују чаролију цветања Тисе, знати-

жељници жељни јединственог доживљаја стижу из Хрватске, Словеније, Аустрије, Немачке, Швајцарске, па и из удаљенијих држава.   

За оне посетиоце који хоће да мало више разгрну врбаке на тиској обали, Чаба их води неколико корака даље, до породичног салаша код Адорјана и даље до занимљивости у околним местима кањишке општине. Након једносатне вожње бродићем до Адорјана, на 150 метара од тиске обале пешице се брзо стиже на салаш. 

- Мој ћале је салаш купио пре 25 година и ту смо однеговали воћњак, па када сам упловио у ове туристичке воде, размишљао сам како да све обогатим да буде атрактивније и покажем гостима шта још све имамо. Салаш сам претворио у туристички еко центар па је ту предах за госте уз домаћу ракију и храну, а потом туристичким трактором на чијој прилагођеној приколици има 30 места, већ према жељи и афинитету гостију обилазимо околину, један или два дана. Идемо до пашњака Јараш, Чудотворни бунар са лекотивотм термалном водом захваљујући којој је пре више од једног века Кањижа постала бањски центар. Има шта да се покаже гостима у свих 13 насеља кањишке општине, а после вожње трактором враћамо се до салаша и излет заокружујемо пловидбом бродићем до Кањиже - објашњава Шарњаи. 

Очување природе је најважније, да би се на реци Тиси и њеном приобаљу унапређивао туризам и људи долазили да уживају у чарима реке, сматра власник „Тисиног танга“. 

- Људе који долазе да уживају на реци не интересује да виде брзе чамце глисере или скутере на води, него хоће да виде црне роде које се гнезде у шумарку крај Тисе, да угледају чопор срна или дивљих свиња крај долме, даброве који су се последњих година вратили. Без очувања природе, не може бити ни туризма на Тиси. Живим од туризма, то ми је посао, па и у слободно време проводим време на реци и са истомишљеницима који се залажу за очување природе, организујемо акције на чишћењу приобаља Тисе. Тиса је мени најлепша река, и не само мени. Бродић сам назвао „Тисин танго“, јер танго није обичан плес, него је нешто посебно где је потребно покрете импровизовати. Тиса је посебна непредвидива река, сада је видите као тиху и мирну а за пола сата може да се добро заталаса, увек је другачија. Тиса је наша Панонска принцеза коју морамо пазити, мазити и чувати, да би у њој могли и уживати - каже Чаба Шарњаи. 

н Милорад Митровић