Будућност Србије је у рукама ИТ сектора

Дигитална Србија нам баш и није близу, али није ни далеко. О томе говоре и активности „Војвођанског ИКТ кластера”. То пословно удружење је настало 2010. године. О томе шта у Кластеру раде данас и како виде своју улогу, директор Милан Шолаја каже:

– У Кластеру повезујемо образовање, привреду и државну управу – наводи он. – Све те активности допринеле су остваривању наше дугорочне визије а то је дигитална Србија. То је земља у којој су нове технологије препознате као успешан сектор који може значајно допринети развоју целог нашег друштва. Често чујемо да се те технологије називају високим технологијама за сиромашне народе зато што највећи део инвестиције чине „мале сиве ћелије“, односно знање које се може одлично продати на светским тржиштима ако се упакује у софтвер. Тај сектор се у Србији муњевито развија последњих неколико деценија. То се види и по раду и перформансама „Војвођанског ИКТ кластера”. Од оснивања се удвостручио број чланица, развио се низ активности у различитим областима. Данас су наши чланови 33 компаније и 11 институција.

– Добра вест је што је ИТ препознат и од Владе Србије као таква прилика, али има још много посла пред нама, а наравно и проблема – каже  он, и додаје да је обим улагања у ИТ одличан индикатор развијености било којег друштва, а да код нас он износи тек 60 евра по глави становника. – Поређења ради, европски просек је 800 евра. – Потребно је да учинимо напор у смеру веће имплементације ИТ-а у све поре живота и рада да бисмо подигли конкурентност сопствене привреде и квалитет живота те унапредили јавну управу. Добар пример је повезивање пољопривреде и ИТ-а, који у аграру има све значајнију улогу. На том плану постоји огромна лепеза савремених решења која доносе прецизне податке за пољопривреду. Не треба сваком парчету земље на њиви иста количина воде, семена или ђубрива, на пример. У циљу унапређења се користе сензори, сателитски снимци, дронови. За Србију је то шанса да сустиже развијене.

– Квалитетан ИТ стручњак може се образовати за две године – подвлачи Шолаја. – Покушавамо да уведемо такав систем неформалног образовања. Праг за полазнике не треба поставити високо: довољно је да има завршену средњу школу и да поседује основна знања из математике и логике па да може да почне да се усавршава у тој области.

По речима нашег саговорника, у овом тренутку брине ниска свест о потреби укључивања софтверских решења у привреду.

– Тек свако десето предузеће код нас користи софтверска решења, иако би она сигурно допринела томе да посао иде не само брже, боље и квалитетније него и на начин који раније није био ни могућ – истиче Шолаја. – Данас се без савремених решења не може обезбедити конкурентност привреде. Улога државе је ту важна – да подстакне домаће компаније да то користе. Неке од делотворних мера биле би враћање пореских кредита који су укинути пре неколико година, а могу значајно помоћи у модернизацији, као и субвенционисање набавке хардвера и софтвера.

На питање како ће се та област у Србији даље кретати, наш саговорник каже да постоје процене о томе да од извоза ИТ услуга Србија може приходовати и до две милијарде евра годишње.

– Да бисмо постигли такав идеал, морамо решити бар неколико битних проблема. Највећи је недостатак кадрова, али треба имати на уму да ћемо их тешко „произвести” у броју који би задовољио потребе. Зато је потребно и да створимо услове у којима ће компаније моћи да максимизирају приходе по запосленом, односно да с ограниченим бројем запослених постижемо више. Онима који раде аут-сорсинг треба квалитетније пословно окружење у смислу реинвестирања. Компанијама које производе сопствена решења треба подршка, између осталог и кроз постојање тржишта  капитала – закључио је Шолаја.

Д. Вујошевић