Budućnost Srbije je u rukama IT sektora

Digitalna Srbija nam baš i nije blizu, ali nije ni daleko. O tome govore i aktivnosti „Vojvođanskog IKT klastera”. To poslovno udruženje je nastalo 2010. godine. O tome šta u Klasteru rade danas i kako vide svoju ulogu, direktor Milan Šolaja kaže:

– U Klasteru povezujemo obrazovanje, privredu i državnu upravu – navodi on. – Sve te aktivnosti doprinele su ostvarivanju naše dugoročne vizije a to je digitalna Srbija. To je zemlja u kojoj su nove tehnologije prepoznate kao uspešan sektor koji može značajno doprineti razvoju celog našeg društva. Često čujemo da se te tehnologije nazivaju visokim tehnologijama za siromašne narode zato što najveći deo investicije čine „male sive ćelije“, odnosno znanje koje se može odlično prodati na svetskim tržištima ako se upakuje u softver. Taj sektor se u Srbiji munjevito razvija poslednjih nekoliko decenija. To se vidi i po radu i performansama „Vojvođanskog IKT klastera”. Od osnivanja se udvostručio broj članica, razvio se niz aktivnosti u različitim oblastima. Danas su naši članovi 33 kompanije i 11 institucija.

– Dobra vest je što je IT prepoznat i od Vlade Srbije kao takva prilika, ali ima još mnogo posla pred nama, a naravno i problema – kaže  on, i dodaje da je obim ulaganja u IT odličan indikator razvijenosti bilo kojeg društva, a da kod nas on iznosi tek 60 evra po glavi stanovnika. – Poređenja radi, evropski prosek je 800 evra. – Potrebno je da učinimo napor u smeru veće implementacije IT-a u sve pore života i rada da bismo podigli konkurentnost sopstvene privrede i kvalitet života te unapredili javnu upravu. Dobar primer je povezivanje poljoprivrede i IT-a, koji u agraru ima sve značajniju ulogu. Na tom planu postoji ogromna lepeza savremenih rešenja koja donose precizne podatke za poljoprivredu. Ne treba svakom parčetu zemlje na njivi ista količina vode, semena ili đubriva, na primer. U cilju unapređenja se koriste senzori, satelitski snimci, dronovi. Za Srbiju je to šansa da sustiže razvijene.

– Kvalitetan IT stručnjak može se obrazovati za dve godine – podvlači Šolaja. – Pokušavamo da uvedemo takav sistem neformalnog obrazovanja. Prag za polaznike ne treba postaviti visoko: dovoljno je da ima završenu srednju školu i da poseduje osnovna znanja iz matematike i logike pa da može da počne da se usavršava u toj oblasti.

Po rečima našeg sagovornika, u ovom trenutku brine niska svest o potrebi uključivanja softverskih rešenja u privredu.

– Tek svako deseto preduzeće kod nas koristi softverska rešenja, iako bi ona sigurno doprinela tome da posao ide ne samo brže, bolje i kvalitetnije nego i na način koji ranije nije bio ni moguć – ističe Šolaja. – Danas se bez savremenih rešenja ne može obezbediti konkurentnost privrede. Uloga države je tu važna – da podstakne domaće kompanije da to koriste. Neke od delotvornih mera bile bi vraćanje poreskih kredita koji su ukinuti pre nekoliko godina, a mogu značajno pomoći u modernizaciji, kao i subvencionisanje nabavke hardvera i softvera.

Na pitanje kako će se ta oblast u Srbiji dalje kretati, naš sagovornik kaže da postoje procene o tome da od izvoza IT usluga Srbija može prihodovati i do dve milijarde evra godišnje.

– Da bismo postigli takav ideal, moramo rešiti bar nekoliko bitnih problema. Najveći je nedostatak kadrova, ali treba imati na umu da ćemo ih teško „proizvesti” u broju koji bi zadovoljio potrebe. Zato je potrebno i da stvorimo uslove u kojima će kompanije moći da maksimiziraju prihode po zaposlenom, odnosno da s ograničenim brojem zaposlenih postižemo više. Onima koji rade aut-sorsing treba kvalitetnije poslovno okruženje u smislu reinvestiranja. Kompanijama koje proizvode sopstvena rešenja treba podrška, između ostalog i kroz postojanje tržišta  kapitala – zaključio je Šolaja.

D. Vujošević