Богаташи опет иду на проверу порекла имовине
Почетком наредне године Србија би требало да добије закон о пореклу имовине. Министар финансија Синиша Мали рекао је недавно да је израда нацрта поменутог прописа при крају.
На законском тексту заједно раде стручњаци из министрастава правде, финансија и Пореске управе Србије. Нацрт закона је у завршној фази, а следећи корак биће јавна расправа а после скупштинска порцедура. Како је министар објаснио, циљ је да се направи закон који се може спровести, који даје могућност да се утврди порекло имовине, али и да се избегну злоупотребе.
То је већ трећи пут да се доноси закон који се односи на оне који су се обогатили преко ноћи, а да се за велики део иметка не зна тачно одакле је дошао. Прва два покушаја државе су завршила неславно. Закон о опорезивању екстрапрофита остао је упамћен по томе што је држава породици Карић вратила 60 милиона евра. Треба се сетити и Закона о унакрсном испитивању порекла имовине, који је донет у време када је министар финансија био Млађан Динкић. Резултати су изостали.
О томе како ће проћи најновији покушај, још је прерано говорити.
– Држава треба да се бави тим проблемом и да донесе одговарајући закон – каже професор Економског факултета у Београду др Љубодраг Савић. – Треба донети добар и примењив закон, потом га и у пракси применити. Тек када будемо имали бар неколико правоснажних пресуда по том основу, и они који се богате на незаконит начин ће се замислити. Најважније је да се све то уради стручно.
За спровођење тог закона потребна је пре свега политичка воља. Ако је има – а када се већ припрема и доноси закон изгледа да је тако. Други битан чинилац је стручна екипа која може проценити сваки случај и видети да ли је порекло имовине спорно. Србији у овом тренутку недостаје само 500 пореских инспектора, а помоћ баш тих стручњака била би драгоцена. Они који раде у ПУ Србије жале се да су претрпани послом. Тако би пре доношења закона институције које ће се тиме бавити морале да се ојачају.
У Србији Закон о пореском поступку и пореској администрацији предвиђа да се упореде пријављени доходак и имовина обвезника. Уколико обвезник нема доказе о пореклу имовине или није о томе доставио тачне податке, разлика између пријављене имовине и прихода се опрезује по стопи од 20 одсто. То се ретко примењује јер порезници о томе немају прецизне податке.
Чак и да добијемо, ако не савршен а оно бар закон који се може применити, није све готово. Онда тек долази на ред финални део: да би се они који су незаконито стекли имовину нашли пред лицем правде и вратили оно што су незаконито стекли, потребно је добро и ефикасно правосуђе. Не би било ни први а вероватно ни последњи пут да се код нас закон донесе али да се не примењује или да се поступци отежу до застарелости. Зато је занимљив предлог консултанта др Александра Васиљевић, да се тим богаташима остави рок да се сами јаве и пријаве имовину и одреди порез који треба да плате.
Д. Вујошевић