Bogataši opet idu na proveru porekla imovine

Na zakonskom tekstu zajedno rade stručnjaci iz ministrastava pravde, finansija i Poreske uprave Srbije. Nacrt zakona je u završnoj fazi, a sledeći korak biće javna rasprava a posle skupštinska porcedura. Kako je ministar objasnio, cilj je da se napravi zakon koji se može sprovesti, koji daje mogućnost da se utvrdi poreklo imovine, ali i da se izbegnu zloupotrebe.

To je već treći put da se donosi zakon koji se odnosi na one koji su se obogatili preko noći, a da se za veliki deo imetka ne zna tačno odakle je došao. Prva dva pokušaja države su završila neslavno. Zakon o oporezivanju ekstraprofita ostao je upamćen po tome što je država porodici Karić vratila 60 miliona evra. Treba se setiti i Zakona o unakrsnom ispitivanju porekla imovine, koji je donet u vreme kada je ministar finansija bio Mlađan Dinkić. Rezultati su izostali.

O tome kako će proći najnoviji pokušaj, još je prerano govoriti.

– Država treba  da se bavi tim problemom i da donese odgovarajući zakon – kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić. – Treba doneti dobar i primenjiv zakon, potom ga i u praksi primeniti. Tek kada budemo imali bar nekoliko pravosnažnih presuda po tom osnovu, i oni koji se bogate na nezakonit način će se zamisliti. Najvažnije je da se sve to uradi stručno.

Za sprovođenje tog zakona potrebna je pre svega politička volja. Ako je ima – a kada se već priprema i donosi zakon izgleda da je tako. Drugi bitan činilac je stručna ekipa koja može proceniti svaki slučaj i videti da li je poreklo imovine sporno. Srbiji u ovom trenutku nedostaje samo 500 poreskih inspektora, a pomoć baš tih stručnjaka bila bi dragocena. Oni koji rade u PU Srbije žale se da su pretrpani poslom. Tako bi pre donošenja zakona institucije koje će se time baviti morale da se ojačaju.

U Srbiji Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđa da se uporede prijavljeni dohodak i imovina obveznika. Ukoliko obveznik nema dokaze o poreklu imovine ili nije o tome dostavio tačne podatke, razlika između prijavljene imovine i prihoda se oprezuje po stopi od 20 odsto. To se retko primenjuje jer poreznici o tome nemaju precizne podatke.

Čak i da dobijemo, ako ne savršen a ono bar zakon koji se može primeniti, nije sve gotovo. Onda tek dolazi na red finalni deo: da bi se oni koji su nezakonito stekli imovinu našli pred licem pravde i vratili ono što su nezakonito stekli, potrebno je dobro i efikasno pravosuđe. Ne bi bilo ni prvi a verovatno ni poslednji put da se kod nas zakon donese ali da se ne primenjuje ili da se postupci otežu do zastarelosti. Zato je zanimljiv predlog konsultanta dr Aleksandra Vasiljević, da se tim bogatašima ostavi rok da se sami jave i prijave imovinu i odredi porez koji treba da plate. 

D. Vujošević