Биће онлајн пријава сезонаца и на грађевинама, у кафанама...

Наиме, први Нацрт измена и допуна Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима, којим би модел пријаве који је примењен у пољопривреди био проширен на нове секторе, могао би бити спреман већ до фебруара наредне године, а почети да се примењује средином 2021. године, најављено је на првој седници Владине међуресорне радне групе за израду тог прописа.

Радна група размотриће могућност да послодавци по поједностављеној електронској процедури пријављују сезонске и повремено ангажоване раднике у грађевинарству, туризму, угоститељству, пословима у кући и креативним индустријама, где је обим рада на црно веома значајан.

– Бројке показују колико је успешна била реформа коју је спроведена – рекла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања др Дарија Кисић Тепавчевић. – У првој години примене електронског система пријаве радника на сезонским пословима у пољопривреди број регистрованих сезонаца повећан је с 3.500 на нешто више од 26.600. Током 820.000 дана ангажовања за њих су плаћени порези и доприноси од 250 милиона динара, а нови систем користило је 311 послодаваца. Вођени добрим резултатима који су проистекли из примене поменутог закона, Влада Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, препознали су потребу да се обухват реформе сезонског запошљавања прошири и на сектор грађевине, туризма и угоститељства, као и помоћ у кући.

Британска амбасада ће, путем Фонда Владе Уједињеног Краљевства за добру управу, подржати проширење система кроз пројекат „Промоција економског развоја и доброг управљања кроз увођење поједностављеног модела запошљавања неформалних радника”, који ће спровести НАЛЕД.

– У последњих пет година с НАЛЕД-ом смо радили на смањењу бирократије и развоју еУправе, кроз пројекте као што су укидање печата и електронски упис имовине у Катастар – рекла је  отправница послова у британској амбасади Ребека Фабрици. – Сада желимо да подржимо запошљавање кроз даљи развој дигиталне платформе за пријаву радника и подизање свести о предностима легалног радног ангажовања. Помоћи ћемо да се креира инклузивна средина с бољим условима за рањиве групе, транспарентнијим управљањем и већом фискалном одрживошћу.

По речима директорке за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Јелене Бојовић, неформално запошљавање је један од кључних генератора сиве економије.

– За многе послове није увек потребан стални ангажман радника па се тако, рецимо, физички радници на градилиштима, помоћни конобари, бејбиситерке, статисти или асистенти на снимању филма најчешће ангажују по потреби – рекла је Јелена Бојовић. – Пријава на уговор с непуним радним временом би на месечну зараду од 30.000 динара значила пореску обавезу од готово 20.000 динара, због чега и послодавац и радник пре бирају исплату бруто износа „на руке”, без плаћања доприноса и пореза. Као и код пољопривреде, циљ нам је да заштитимо раднике, да им буде плаћено пензионо и део здравственог, а да се олакша и послодавцима – да пријава радника буде могућа путем портала или мобилне апликације, за конкретне дане, уз плаћање стимулативног фиксног износа за порезе и доприносе, а на тај начин се обезбеђује и да држава буде у добитку.

По подацима Завода за статистику, у укупном броју радника на оне који су неформално запослени одлази 18,2 одсто и најчешће су то особе ангажоване на краћи рок. Трећина радника на црно ради до три месеца, а још петина до шест месеци. Процена НАЛЕД-ове анализе о могућности проширења система на друге секторе указује на то да је у грађевинарству, од укупно 140.000 радника, трећина запослена на црно. У туризму и угоститељству тако ради око петине радника од укупно око 102.000 запослених у тим делатностима, а на пословима у кући запослен је сваки други. Због тога се очекује да би измене закона у легалне токове увеле још неколико десетина хиљада грађана.

Д. Млађеновић