Biće onlajn prijava sezonaca i na građevinama, u kafanama...

Naime, prvi Nacrt izmena i dopuna Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, kojim bi model prijave koji je primenjen u poljoprivredi bio proširen na nove sektore, mogao bi biti spreman već do februara naredne godine, a početi da se primenjuje sredinom 2021. godine, najavljeno je na prvoj sednici Vladine međuresorne radne grupe za izradu tog propisa.

Radna grupa razmotriće mogućnost da poslodavci po pojednostavljenoj elektronskoj proceduri prijavljuju sezonske i povremeno angažovane radnike u građevinarstvu, turizmu, ugostiteljstvu, poslovima u kući i kreativnim industrijama, gde je obim rada na crno veoma značajan.

– Brojke pokazuju koliko je uspešna bila reforma koju je sprovedena – rekla je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dr Darija Kisić Tepavčević. – U prvoj godini primene elektronskog sistema prijave radnika na sezonskim poslovima u poljoprivredi broj registrovanih sezonaca povećan je s 3.500 na nešto više od 26.600. Tokom 820.000 dana angažovanja za njih su plaćeni porezi i doprinosi od 250 miliona dinara, a novi sistem koristilo je 311 poslodavaca. Vođeni dobrim rezultatima koji su proistekli iz primene pomenutog zakona, Vlada Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prepoznali su potrebu da se obuhvat reforme sezonskog zapošljavanja proširi i na sektor građevine, turizma i ugostiteljstva, kao i pomoć u kući.

Britanska ambasada će, putem Fonda Vlade Ujedinjenog Kraljevstva za dobru upravu, podržati proširenje sistema kroz projekat „Promocija ekonomskog razvoja i dobrog upravljanja kroz uvođenje pojednostavljenog modela zapošljavanja neformalnih radnika”, koji će sprovesti NALED.

– U poslednjih pet godina s NALED-om smo radili na smanjenju birokratije i razvoju eUprave, kroz projekte kao što su ukidanje pečata i elektronski upis imovine u Katastar – rekla je  otpravnica poslova u britanskoj ambasadi Rebeka Fabrici. – Sada želimo da podržimo zapošljavanje kroz dalji razvoj digitalne platforme za prijavu radnika i podizanje svesti o prednostima legalnog radnog angažovanja. Pomoći ćemo da se kreira inkluzivna sredina s boljim uslovima za ranjive grupe, transparentnijim upravljanjem i većom fiskalnom održivošću.

Po rečima direktorke za regulatornu reformu u NALED-u Jelene Bojović, neformalno zapošljavanje je jedan od ključnih generatora sive ekonomije.

– Za mnoge poslove nije uvek potreban stalni angažman radnika pa se tako, recimo, fizički radnici na gradilištima, pomoćni konobari, bejbisiterke, statisti ili asistenti na snimanju filma najčešće angažuju po potrebi – rekla je Jelena Bojović. – Prijava na ugovor s nepunim radnim vremenom bi na mesečnu zaradu od 30.000 dinara značila poresku obavezu od gotovo 20.000 dinara, zbog čega i poslodavac i radnik pre biraju isplatu bruto iznosa „na ruke”, bez plaćanja doprinosa i poreza. Kao i kod poljoprivrede, cilj nam je da zaštitimo radnike, da im bude plaćeno penziono i deo zdravstvenog, a da se olakša i poslodavcima – da prijava radnika bude moguća putem portala ili mobilne aplikacije, za konkretne dane, uz plaćanje stimulativnog fiksnog iznosa za poreze i doprinose, a na taj način se obezbeđuje i da država bude u dobitku.

Po podacima Zavoda za statistiku, u ukupnom broju radnika na one koji su neformalno zaposleni odlazi 18,2 odsto i najčešće su to osobe angažovane na kraći rok. Trećina radnika na crno radi do tri meseca, a još petina do šest meseci. Procena NALED-ove analize o mogućnosti proširenja sistema na druge sektore ukazuje na to da je u građevinarstvu, od ukupno 140.000 radnika, trećina zaposlena na crno. U turizmu i ugostiteljstvu tako radi oko petine radnika od ukupno oko 102.000 zaposlenih u tim delatnostima, a na poslovima u kući zaposlen je svaki drugi. Zbog toga se očekuje da bi izmene zakona u legalne tokove uvele još nekoliko desetina hiljada građana.

D. Mlađenović