Банке ће морати да врате грађанима 150 милиона евра?

То ће, истакао је Гавриловић, сигурно охрабрити многе који су подигли стамбене кредите да захтевају да им банке врате новац, који им је у то име наплаћен, а реч је о немалим средствима. Уз то, Гавриловићи указује и да је веома важно да дужници знају да кредит за који добијају пресуде и повраћај новца враћа, остаје осигуран код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, односно услови кредита се не мењају, али се трошак осигурања пребацује на терет банке.

Гавриловић истиче да то што је Врховни касациони суд недавно први пут потврдио једну такву правоснажну пресуду Вишег суда у Београду додатно потврђује да је новац корисницима стамбених кредита узиман противно закону. По његовим речима, дужник је добио новац, а враћен му је у готовини и уз обрачунату затезну камату, а трошкове суђења сносила је банка.

- Реч је о стамбеном кредиту који је дужник подигао у банци и за који је од свог новца платио осигурање код НКОСК, односно банка је премију осигурања уврстила у трошкове које дужник/клијент има, а заправо то није била обавеза дужника, већ банке - рекао је Гавриловић. - Банка је кредит морала да осигура својим новцем, а не новцем дужника. То је и раазлог што, након пресуде, банке новац за премију осигурања мора да врати дужнику, али наглашавам да се услови кредита не мењају - кредит је и даље осигуран, а трошак осигурања пребацује се на терет банке.

Трошак који је, приликом подизања стамбених кредита пребачен на дужнике, указује Гавриловић, зависи од висине кредита, те су у складу с тим и премије различите и крећу се од 500 до 3.000 евра.

- Пошто је у Србији више од 100.000 стамбених кредита осигурано преко НКОСК-а и уз рачуницу да је просечна премија осигурања 1.500 евра долази се до износа од око 150.000.000 евра, које су банке незаконито наплатиле од дужника који су подигли кредит - наглашава Гавриловић.

Последњих дана у јавности се много говорило о томе да ли је осигурање стамбених кредита код Националне корпорације законит поступак, а из Удружење банака Србије нагласили су да је јесте и да га је увела држава, те да су такви кредити далеко јефтинији него кредити без тог осигурања. Гавриловић истиче да није спорно да је осигурање стамбених кредита код Националне корпорације законито, али да уговор о осигурању кредита постоји између банке и Националне корпорације, а да дужник није уговорна страна, те да се тим осигурањем заправо осигурава банка, а не корисник кредита и да је оно само једно од осигурања у корист банке када се ради о стамбеним кредитима.

- Пошто је Националну корпорацију основала држава и она стоји иза ње, банке су овим осигурањем максимално заштићене, а осим тога осигуране су и хипотеком, осигурањем некретнине које плаћа дужник, а у неким случајевима и кроз животно осигурање купца стана - каже Гавриловић.

Председница УО Удружења судија и тужилаца Србије Ивана Јосифовић недавно је, након што је Врховни касациони суд недавно одбио ревизију против правоснажне одлуке којом је усвојен захтев тужиоца да банка исплати клијенту новац неосновано наплаћен за премију осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита, указала да би све било неспорно да банка није захтевала од клијента да плати премију осигурања, пошто клијент није уговорна страна. По њеним речима, корист има банка која се по другом или трећем основу озбезбеђује, а клијент плаћа премију, те да су судови заузели становиште да не постоји правни основ по којем су банке обавезивале ту трећу страну.

Д. Млађеновић