Антић: Желимо снажнији партнерски однос са ЕУ у енергетици

Антић је на 7.Самиту "ЕУ - југоисточна Европа, о одрживом развоју за Балкан - Србија у водећој улози", у организацији лондонског Економиста, рекао да је Србија спремна и за израдњу гасовода који би био наставак Турског тока, али да тај гасовод мора прво да прође кроз Бугарску и затим да се после Србије настави у Мађарској.

Када је реч о Турском току, Антић је рекао да је већ имао прилику да разговара о том пројекту, који се доста добро развија између Русије и Турске.

"Србија је ту ако постоји жеља и воља, ми ћемо тај пројекат развијати, тај пројекат може да донесе и гасну електрану", навео је Антић.

Истиче да Србија мора да размишља о новим рутама за снабедевање гасом, јер за сада добијамо гас само преко Украјине, као и да је Србији потебан нови гасовод.

Антић је додао да Србија у својој енергетској страгегији има има позиције за изградњу неколико гасних електрана.

Каже да је Србија спремна да учествује и у другим гасним пројектима и да прати и реализацију јужног гасног коридора са азербејџанског гаса, али да тај гасово не може да подмири велике количине, нити би нашој земљи могао да гарантује озбиљније колицицне до 2023. или 2025. године.

Антић је подсетио да се код нас озбиљно ради на гасној интерконекцији између Ниша и Димитровграда, затим да се прате гасни терминали у Грчкој на које би Србија такође могла да се прикључи преко интерконекције између Грчке и Бугарске.

Нагласио је да је у Србији последњи велики енергетски објекат изграђен 1991. године.

"Србија данас гради 1.000 нових мегавата, од чега је две трећине инвестиција у обновљиве изворе енергије", нагласио је Антић.

Каже да је Србија prеthodnih година пустила у рад 150 мегавата из обновљивих извора, а до краја године имаћемо  још 200 мегавата.

Тако ће Србија до 2020. имати укупно око 600 мегавата из обновљивих извора енергије, од чега из ветра 500 мегавата и још око 100 из других извора.

Антић је најавио је министарство у озбиљној фази анализа у вези са обновљивим изворима енергије за прелазак са фидин тарифа на аукцијски модел, који ће нам донети нове ивнестиције.

Министар каже да је у екологију ЕПС већ уложио 300 милона евра и да је план да се у наредних седам године уложи више од 800 милона евра.

Србија има три кључна стуба енергетске  политике-  први се тиче производње угља и тај део морамо да доведемо до европских еколошких стандарда, други се тиче већег коришћења  хидропотенцијала и Србија планира изгадњу моравских хидроелектрана са 150 мегавата, затим ибарских и дринских хидроелектрана.

"То је још 400 до 500 мегавата енергије", нагласио је Антић.

Казе да Србија може поред гасне елктране да гради и нову реверзибиљну хидроелектрану Бистрица од 600 мегавата.

Трећи стуб се тиче енергетске ефикасности и Србија већ преко ЕБРД нуди повољне кредите и грантове грађнима, а започето је и унапређенеј енергетске ефеканости јавних објеката.

Антић је нагласио да то министарство планира и формирање шнажног фонда за енергетску ефикасност.

Он је рекао да има примедбу на означавање Косова без одговрајуће ознаке у презентацији бившег директора компаније ЕНИ Паоло Скарони, која је prеthodila његовом говору.

Истакао је да се тих ознака придржавају и државе које су признале једнострано проглашену независност Косова.

Он је рекао да су Србија и Балкан дуго били у запећку по питању енергетике у од стране ЕУ, али да је сада успостављен добар механизам преко Енергетске заједнице и да Србија покушава да изгради  далеко снажнији паратнерски однос са ЕУ.

Антић је посебно захвалио Бугарској која је увела моделе  директне комуникације са ЕУ по питању енергетике током председавања Саветом Европе у првој половини ове године.

Медијски партнер Самита је новинска агенција Танјуг.