Агенција за реституцију за 10 година рада власницима вратила већину имовине
БЕОГРАД: За деценију функционисања Агенције за реституцију и 16 година реституције у Србији, враћено је 89.700 хектара пољопривредног земљишта, не рачунајући 29.000 хектара који су поново припали цркви, као и 32.000 хектара шума и око 712.000 објеката - станова, зграда, пословног простора.
Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић рекао је за РТС да је Србија потпуно и доследно спровела све принципе Терезинске декларације и да се, са црквеном и са јеврејском реституцијом, већ дошло до близу 700.000 квадратних метара пословног и стамбеног простора.
Он каже да је поводом обележавања деценије постојања, Агенција, поред редовног, израдила и ванредни извештај, којим су обухваћени сви подаци у вези са радом тог тела.
"Најважније у том извештају, доступном на нашем сајту, јесу разна спорна питања пре свега она правна, као и наша слагања и неслагања са другим државним органима у вези с правцем којим је ишла реституција", навео је Секулић и додао да су у том документу наведени сви ставови, како Агенције, тако и других државних органа и пре свега судова - Управног, Врховног и Уставног суда.
Он је нагласио да је интересантно колико се некада одлукама судова мења ситуација у вези са реституцијом.
"На то смо указали, као и како се наш правни систем некако бруси и мења током ових 10 година", каже Секулић.
Директор Агенције наводи и да је много имовине враћено у натуралном облику, у вези с чим је било и проблема.
"Негативна пракса наших судова и других државних органа углавном је да често долази до одлагања одлука, али ми смо их доносили брзо и ефикасно, на које су, наравно, ишле и другостепене одлуке и одлуке судова, које су ипак у 99 одсто случајева потврђивале онако како смо ми то решили", рекао је Секулић.
Додао је да су враћањем имовине у натури често незадовољни и они који су ту имовину неретко користили без икакве накнаде.
"Наравно, било је притисака са њихове стране, неки су легитимни, а највећа претња је да ће се нешто објавити у новинама", наводи Секулић.
Он истиче и да, поред пољопривредног земљишта, нема много објеката које треба вратити.
"Има још и у црквеној, и у реституцији као последици Холокауста, и у грађанској реституцији, али је то у односу на целокупну имовину која је враћена занемарљив део", рекао је Секалић.
Након што је у Прагу одржана међународна Конференција поводом 13 година од потписивања Терезинске декларације, Србија је прва држава која је законски регулисала враћање имовине жртава Холокауста без потомака.
"Било је проблема у примени тог Закона, али ништа више него у поступку грађанске реституције, па можда чак и нешто мање", каже Секулић.
Он наглашава да је тај закон специфичан и по томе што се враћа имовина и кад нема живих наследника.
"Примаран мотив доношења закона је то да враћамо јеврејским заједницама, а по самом слову закона, ако се појави живи наследник, јеврејска заједница је дужна да ту имовину преда ономе ко докаже да је наследник", навео је директор Агенције за реституцију.