Мед и лешници добитна комбинација

Овај млади вредни домаћин, носилац пољопривредног газдинства, и његове пчеле, знају где и када меди. Иако млађан, Секулић је препознао пре деценију добитну комбинацију за егзистенцију, па је спојио пчеларење и производњу лешника.

Марко је у породици Секулић први произвођач меда, јер се пчеларењем пре њега нико није бавио. Кренуо од једне кошнице и запатио око 50 пчелињих друштава, а пчелињак сместио на плантажи лешника, што је на северу Баната и шире јединствен пример.

У једном газдинству угњездио је пчелињак у засад леске, стасао за први озбиљнији род после седам година. 

– Засад лешника подигнут је 2008. године и на једном хектару имамо 560 стабала – прецизира Марко Секулић. – После шест година константног рада и улагања, леска тек у овој даје први већи род. На плантажи лешника која је ограђена и ту је стациониран пчелињак, тако да је газдинство на оку, јер су у последње време и кошнице с пчелама на мети лопова.

Марко прича да је бављење пчеларством и производњом лешника његова замисао, када је одлучио бити сам свој газда. По струци је машински техничар, али је у старту уместо да тражи запослење у некој фабрици, знао да ће и у Кикинди, која је некада словила за престижну индустријску варош и у којој су житељи севера Баната налазили ухлебљење, доћи таква ситуација да се деле откази и остаје без посла.

Секулићи немају велики посед, јер поред плантаже лешника и пчелињака обрађују још два–три јутра земље, али потврђују да се уз добру идеју и мало више труда и на малом поседу на селу може обезбедити егзистенција. Додуше, Маркова супруга је запослена, подижу ћеркицу, али пољопривредно газдинство је Секулићима највећа преокупација.

– Једноставно сам узео ствар у своје руке, кренуо од једне кошнице и стигао до 50, а успут подигао засад лешника приспео на род, у коме ћемо ове сезоне убирати плодове који ће нам исплатити наш досадашњи труд – каже Секулић.

Ова сезона је ишла на руку пчеларима, јер су испаше било добре на уљаној репици, багрему, севернобанатским ливадама, а пре него што је процветао сунцокрет Маркове пчеле су сакупљале нектар липовог цвета на Фрушкој гори, за разлику од лањске сезоне која је била кишовита па је подбацила. Марко прича и да је имао среће, да су му кошнице биле на Фрушкој гори, а он у то време на мору, када је на почетку испаше на сунцокретиштима у околини Кикинде дошло до помора пчела у око 1.600 кошница, што је још један сигнал и велика опомена да се животна средина мора чувати од прекомерне употребе хемијских препарата и свих других загађења.

Наш се домаћин није случајно определио за кобинацију пчелињака и плантаже лешника, јер, како објашњава, прве након зиме, на почетку сезоне, меде ресе леске, па се када гране сунце у фебруару и почетком марта од зујања пчела не може проћи.

– Размишљали смо приликом подизања вишегодишњег засада, да ли садити шљиве, кајсије, вишње, дуње или неке друге воћке, али се одмах наметнуло и питање како то све продати или прерадити – објашњава Секулић. – У Кикинди нема хладњаче за складиштење воћа, а нисам био за то да улазим у прераду и производњу ракије, па је из практичних разлога избор била плантажа лешника, јер плодове после природног сушења могу сам да складиштим на котарци. Лешник успева на нашем подручју, па у атару Кикинде има подигнутих већих плантажа на десет и шест хектара, а има и нових засада, јер људи виде да у тој производњи има будућности. Лешник је дефицитаран на нашем тржишту па увозимо велике колчине, Турска је водећи произвођач и извозник. Проблем је што подизање засада лешника захтева велика улагања, неговање и чекање од шест година да дође на род, па је то вероватно разлог што се људи теже опредељују.

Милорад Митровић

Добра цена здраве хране

Багремов мед тренутно достиже највећу цену јер се у откупу на велико за килограм добија четири до пет евра, сунцокретов је око три евра, од цвета уљане репице цена је нешто нижа... „Производња меда и пчелињих производа је наша изузетна шанса, јер је наш мед цењен и тражи се у иностранству, а повећава се потражња и код нас на домаћем тржишту, на мало”, констатује Секулић. „Уз сталну едукацију потрошача, дошло се до тога да људи схватају колико је природни мед користан у исхрани, као здрава храна, па они који то схватају и признају, не жале да плате”.