Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Med i lešnici dobitna kombinacija

18.07.2015. 21:06 13:33
Piše:

Sezona medonosne ispaše na suncokretištima na severu Banata u punom je jeku, a pre toga pčele Marka Sekulića iz Banatskog Velikog Sela su sakupljale nektar u lipovim šumama na Fruškoj gori.

Ovaj mladi vredni domaćin, nosilac poljoprivrednog gazdinstva, i njegove pčele, znaju gde i kada medi. Iako mlađan, Sekulić je prepoznao pre deceniju dobitnu kombinaciju za egzistenciju, pa je spojio pčelarenje i proizvodnju lešnika.

Marko je u porodici Sekulić prvi proizvođač meda, jer se pčelarenjem pre njega niko nije bavio. Krenuo od jedne košnice i zapatio oko 50 pčelinjih društava, a pčelinjak smestio na plantaži lešnika, što je na severu Banata i šire jedinstven primer.

U jednom gazdinstvu ugnjezdio je pčelinjak u zasad leske, stasao za prvi ozbiljniji rod posle sedam godina. 

– Zasad lešnika podignut je 2008. godine i na jednom hektaru imamo 560 stabala – precizira Marko Sekulić. – Posle šest godina konstantnog rada i ulaganja, leska tek u ovoj daje prvi veći rod. Na plantaži lešnika koja je ograđena i tu je stacioniran pčelinjak, tako da je gazdinstvo na oku, jer su u poslednje vreme i košnice s pčelama na meti lopova.

Marko priča da je bavljenje pčelarstvom i proizvodnjom lešnika njegova zamisao, kada je odlučio biti sam svoj gazda. Po struci je mašinski tehničar, ali je u startu umesto da traži zaposlenje u nekoj fabrici, znao da će i u Kikindi, koja je nekada slovila za prestižnu industrijsku varoš i u kojoj su žitelji severa Banata nalazili uhlebljenje, doći takva situacija da se dele otkazi i ostaje bez posla.

Sekulići nemaju veliki posed, jer pored plantaže lešnika i pčelinjaka obrađuju još dva–tri jutra zemlje, ali potvrđuju da se uz dobru ideju i malo više truda i na malom posedu na selu može obezbediti egzistencija. Doduše, Markova supruga je zaposlena, podižu ćerkicu, ali poljoprivredno gazdinstvo je Sekulićima najveća preokupacija.

– Jednostavno sam uzeo stvar u svoje ruke, krenuo od jedne košnice i stigao do 50, a usput podigao zasad lešnika prispeo na rod, u kome ćemo ove sezone ubirati plodove koji će nam isplatiti naš dosadašnji trud – kaže Sekulić.

Ova sezona je išla na ruku pčelarima, jer su ispaše bilo dobre na uljanoj repici, bagremu, severnobanatskim livadama, a pre nego što je procvetao suncokret Markove pčele su sakupljale nektar lipovog cveta na Fruškoj gori, za razliku od lanjske sezone koja je bila kišovita pa je podbacila. Marko priča i da je imao sreće, da su mu košnice bile na Fruškoj gori, a on u to vreme na moru, kada je na početku ispaše na suncokretištima u okolini Kikinde došlo do pomora pčela u oko 1.600 košnica, što je još jedan signal i velika opomena da se životna sredina mora čuvati od prekomerne upotrebe hemijskih preparata i svih drugih zagađenja.

Naš se domaćin nije slučajno opredelio za kobinaciju pčelinjaka i plantaže lešnika, jer, kako objašnjava, prve nakon zime, na početku sezone, mede rese leske, pa se kada grane sunce u februaru i početkom marta od zujanja pčela ne može proći.

– Razmišljali smo prilikom podizanja višegodišnjeg zasada, da li saditi šljive, kajsije, višnje, dunje ili neke druge voćke, ali se odmah nametnulo i pitanje kako to sve prodati ili preraditi – objašnjava Sekulić. – U Kikindi nema hladnjače za skladištenje voća, a nisam bio za to da ulazim u preradu i proizvodnju rakije, pa je iz praktičnih razloga izbor bila plantaža lešnika, jer plodove posle prirodnog sušenja mogu sam da skladištim na kotarci. Lešnik uspeva na našem području, pa u ataru Kikinde ima podignutih većih plantaža na deset i šest hektara, a ima i novih zasada, jer ljudi vide da u toj proizvodnji ima budućnosti. Lešnik je deficitaran na našem tržištu pa uvozimo velike kolčine, Turska je vodeći proizvođač i izvoznik. Problem je što podizanje zasada lešnika zahteva velika ulaganja, negovanje i čekanje od šest godina da dođe na rod, pa je to verovatno razlog što se ljudi teže opredeljuju.

Milorad Mitrović

Dobra cena zdrave hrane

Bagremov med trenutno dostiže najveću cenu jer se u otkupu na veliko za kilogram dobija četiri do pet evra, suncokretov je oko tri evra, od cveta uljane repice cena je nešto niža... „Proizvodnja meda i pčelinjih proizvoda je naša izuzetna šansa, jer je naš med cenjen i traži se u inostranstvu, a povećava se potražnja i kod nas na domaćem tržištu, na malo”, konstatuje Sekulić. „Uz stalnu edukaciju potrošača, došlo se do toga da ljudi shvataju koliko je prirodni med koristan u ishrani, kao zdrava hrana, pa oni koji to shvataju i priznaju, ne žale da plate”. 

Piše:
Pošaljite komentar