Крах лоших финансијских процена

 почела да пада и са 19,3 склизнула на 17,9 одсто. То је извесно резултат боље наплате кредита, али и резултат чишћења биланса банка од ненаплативих зајмова. Сума ових кредита у Србији је прилична и износи око 3,5 милијарди евра, односно 426 милијарди динара. Банке се труде да то реше.

Тако се недавно Пиреус банка похвалила да је за то резервисала 42 милијарде евра, а Ерсте је још раније очистила 23,5 милиона евра. То су били махом стари зајмови још из врмена Новосадске банке. Да ће код ненаплативих кредита бити посла осетили су и они који се баве овим зајмовима. Тако АПС холдинг из Прага, који је специјализован за преузимање ових кредита а уз дисконт, већ увелико ради у Србији. Они знају шта раде, а у оквиру целог Холдинга код њих се налази четири милијарде евра ових кредита из европских земаља.



Стручњак са Београдске банкарске академије др Бранко Живановић каже да је овако висок ниво НПЛ-ова резултат агресивне политике кредитирања након 2000. године .То није био случај само у Србији већ у целом региону. Банке су се утркивале у кредитним пласманима и при том се ослањале на врло дискутабилна обезбеђења .



Живановић објашњава да су банке почеле да чисте билансе још пре неколико година. Ретко су међутим ишле на коначна решења. Најчешће су из својих биланса селиле ове кредите у СПВ фирме које се баве продајом некретнина. На тај начин биланси банака су олакшани. Лоши пласмани су номинално искњижени и смањен је удар на капитал. Међутим они су остали у тој групи и чекају коначну продају, а то споро иде. Од тренутка намере банке да прода некретнину или опрему па до реализације пут је дуг код нас. Траје и до четири године, а проценат наплате након продаје је мали и износи 20 до 30 одсто од преосталог дуга. У Србији су банке дуго чекале да погледају истини у очи када се ради о овим пласманима.



-Менаyмент у банкама се понашао рационално. Раније објављивање ових проблема могло је да умањи финансијске резултате и угрози и капитал и адекватност капитала банке. Финансијске резултате банака могуће је методом креативног рачуноводства, у периоду од неколико година одржати прихватљивим, а да се при том не угрози резултат пословања. Али то не може да траје вечно. Резултати такве политике тек сада стижу на наплату.



Прелиминарни резултати пословања банака за ову годину већ показују да је скоро половина њих забележила негативан резултат, те да је ниво добитка у банкарству тек нешто виши од укупног губитка, а који су забележиле банке које су негативно пословале - каже наш саговорник.

Што се тиче компанија које преузимају ове дугове Живановић објашњава да то може да изађе и на добро. Рационализација и реструктурирање могли би да помогну да наставе успешно да послују .



Како све то изгледа у пракси? Милош Танко, менаyер продаје у АПС холдингу за нашу земљу каже да је генерално јако тешко рећи колика је цена наших дуговања када их они преузимају. Све зависи од случаја до случаја, не вреди исто дуг компаније која послује и оне која не ради. Исто тако различита је вредност имовине предузећа у великим и мањим местима од оне у великим градовима. О томе шта следи када дужник продајом односно преузимањем од банке дође у њихову надлежност он каже:



-Прво покушавамо да направимо нагодбу те да уз нове повољније услове дужник настави да испуњава обавезе. Уколико то није могуће направимо програм реструктурирања како би он дошао у прилику да испуњава обавезе касније. Ако ни то није могуће остаје само једно решење, а то је продаја имовине трећим лицима. Ми за сада радимо са правним лицима. Очекујемо измене прописа те да на јесен почне наплате и од грађана.



Танко каже да се у послу итекако осећа пад цена некретнина. За поједине хипотеке које су служиле као гаранција за кредите још 2000. године сада не може да се добије ни половина новца за који су гарантовале.



Решавање проблемаНПЛ је почело, а шта ће донети ?



- Надајмо се да ће растерећењем биланса пословних банака привреда доћи у прилику да доживи нови кредитни талас. То би донело нову упосленост капацитета, нова радна места што је свакако добро - објашњава Живановић. - То неће аутоматски донети и ниже камате. Ми сада имамо вишак капитала и то у изобиљу. Камате су и код нас пале, али су још увек далеко више него у земљама из којих су банке које код нас раде дошле.



Душанка Вујошевић