Krah loših finansijskih procena

 počela da pada i sa 19,3 skliznula na 17,9 odsto. To je izvesno rezultat bolje naplate kredita, ali i rezultat čišćenja bilansa banka od nenaplativih zajmova. Suma ovih kredita u Srbiji je prilična i iznosi oko 3,5 milijardi evra, odnosno 426 milijardi dinara. Banke se trude da to reše.

Tako se nedavno Pireus banka pohvalila da je za to rezervisala 42 milijarde evra, a Erste je još ranije očistila 23,5 miliona evra. To su bili mahom stari zajmovi još iz vrmena Novosadske banke. Da će kod nenaplativih kredita biti posla osetili su i oni koji se bave ovim zajmovima. Tako APS holding iz Praga, koji je specijalizovan za preuzimanje ovih kredita a uz diskont, već uveliko radi u Srbiji. Oni znaju šta rade, a u okviru celog Holdinga kod njih se nalazi četiri milijarde evra ovih kredita iz evropskih zemalja.



Stručnjak sa Beogradske bankarske akademije dr Branko Živanović kaže da je ovako visok nivo NPL-ova rezultat agresivne politike kreditiranja nakon 2000. godine .To nije bio slučaj samo u Srbiji već u celom regionu. Banke su se utrkivale u kreditnim plasmanima i pri tom se oslanjale na vrlo diskutabilna obezbeđenja .



Živanović objašnjava da su banke počele da čiste bilanse još pre nekoliko godina. Retko su međutim išle na konačna rešenja. Najčešće su iz svojih bilansa selile ove kredite u SPV firme koje se bave prodajom nekretnina. Na taj način bilansi banaka su olakšani. Loši plasmani su nominalno isknjiženi i smanjen je udar na kapital. Međutim oni su ostali u toj grupi i čekaju konačnu prodaju, a to sporo ide. Od trenutka namere banke da proda nekretninu ili opremu pa do realizacije put je dug kod nas. Traje i do četiri godine, a procenat naplate nakon prodaje je mali i iznosi 20 do 30 odsto od preostalog duga. U Srbiji su banke dugo čekale da pogledaju istini u oči kada se radi o ovim plasmanima.



-Menayment u bankama se ponašao racionalno. Ranije objavljivanje ovih problema moglo je da umanji finansijske rezultate i ugrozi i kapital i adekvatnost kapitala banke. Finansijske rezultate banaka moguće je metodom kreativnog računovodstva, u periodu od nekoliko godina održati prihvatljivim, a da se pri tom ne ugrozi rezultat poslovanja. Ali to ne može da traje večno. Rezultati takve politike tek sada stižu na naplatu.



Preliminarni rezultati poslovanja banaka za ovu godinu već pokazuju da je skoro polovina njih zabeležila negativan rezultat, te da je nivo dobitka u bankarstvu tek nešto viši od ukupnog gubitka, a koji su zabeležile banke koje su negativno poslovale - kaže naš sagovornik.

Što se tiče kompanija koje preuzimaju ove dugove Živanović objašnjava da to može da izađe i na dobro. Racionalizacija i restrukturiranje mogli bi da pomognu da nastave uspešno da posluju .



Kako sve to izgleda u praksi? Miloš Tanko, menayer prodaje u APS holdingu za našu zemlju kaže da je generalno jako teško reći kolika je cena naših dugovanja kada ih oni preuzimaju. Sve zavisi od slučaja do slučaja, ne vredi isto dug kompanije koja posluje i one koja ne radi. Isto tako različita je vrednost imovine preduzeća u velikim i manjim mestima od one u velikim gradovima. O tome šta sledi kada dužnik prodajom odnosno preuzimanjem od banke dođe u njihovu nadležnost on kaže:



-Prvo pokušavamo da napravimo nagodbu te da uz nove povoljnije uslove dužnik nastavi da ispunjava obaveze. Ukoliko to nije moguće napravimo program restrukturiranja kako bi on došao u priliku da ispunjava obaveze kasnije. Ako ni to nije moguće ostaje samo jedno rešenje, a to je prodaja imovine trećim licima. Mi za sada radimo sa pravnim licima. Očekujemo izmene propisa te da na jesen počne naplate i od građana.



Tanko kaže da se u poslu itekako oseća pad cena nekretnina. Za pojedine hipoteke koje su služile kao garancija za kredite još 2000. godine sada ne može da se dobije ni polovina novca za koji su garantovale.



Rešavanje problemaNPL je počelo, a šta će doneti ?



- Nadajmo se da će rasterećenjem bilansa poslovnih banaka privreda doći u priliku da doživi novi kreditni talas. To bi donelo novu uposlenost kapaciteta, nova radna mesta što je svakako dobro - objašnjava Živanović. - To neće automatski doneti i niže kamate. Mi sada imamo višak kapitala i to u izobilju. Kamate su i kod nas pale, ali su još uvek daleko više nego u zemljama iz kojih su banke koje kod nas rade došle.



Dušanka Vujošević