Kлиматске промене прете еко-системима, здрављу и економији

Последица промене климе није поштеђена ниједна област Европе, а Србија се, као део континенталног региона, суочава и суочаваће се с екстремно високим температурама, мањим падавинама лети, већом потрошњом енергије за хлађење. На економију свакако утичу и поплаве, олује и пожари, који уништавају имовину и наносе велику штету привредним објектима и самим грађанима.

Начелник Одељења Агенције за заштиту животне средине за национални регистар извора загађивања Небојша Rеyić објашњава за „Дневник” да климатске промене сада препознајемо као један од највећих и најозбиљнијих изазова за планету: човечанство, човекову околину и светску економију.

„По подацима Европске агенције за животну средину (ЕЕА), због све израженијих климатских промена, Европа се суочава с растом нивоа мора и појавом екстремних временских прилика – чешћих и интензивијих врућина, поплава, суша, олуја“, објашњава Реџић. „Климатске промене се осете свуда у Европи, мада неки трпе више од других, навела је Агенција, која је континент поделила на седам био-географских региона наводећи специфичне последице климатских промена за сваки од њих. Србија је сврстана у континентални регион, у којем се бележи и бележиће се све више дана с екстремно високим температурама, мање падавина лети, опасност од поплава и шумских пожара биће већа, шума ће бити мање, а тражња енергије за хлађење ће расти. Наша држава већ се суочава с тим факторима и суочаваће се с још екстремнијим.“

Мањи приноси пољопривредних култура

Европска агенција за заштиту животне средина оценила је да ће јужна и југоисточна Европа бити „вруће тачке” климатских промена јер се ту очекују највеће последице. Тај регион већ је суочен с великим повећањем појава екстремне врућине и смањењем падавина и водотокова, што за последицу има већи ризик од још тежих суша, мањих приноса пољопривредних култура, губитке у биодиверзитету и шумске пожаре. Последице климатских промена имаће ефекте на трговину, инфраструктуру, геополитичке и безбедносне ризике и миграције.

Наш саговорник указује на то да промене климе у великој мери утичу на еко-системе, економију и здравље и благостање људи у Европи, те да се сваке године бележе нови рекорди светских и европских температура, подизања нивоа мора и смањење леда на Арктику. Што се тиче падавина, влажни региони у Европи постају још влажнији, а суви још сувљи.

„Неке од појава узрокованих климатским променама ће се с великом вероватноћом испољити и на простору Србије. То се пре свега односи на оне које ће изазвати промене у пољопривреди, саобраћају, али и свим другим привредним гранама које зависе од њих, као што су прехрамбена индустрија, туризам, грађевинарству и слично. Појавиће се нови производи који ће имати за циљ умањење климатских ефеката, нови стандарди градње с циљем смањења потрошње енергије и повећања енергетске ефикасности“, истиче Реџић.

Каже да се Србија активно укључила у борбу против климатских промена и да Агенција за заштиту животне средине има обавезу да сваке године припреми инвентар гасова с ефектом стаклене баште. Сада је у припреми извештај за 2015. годину.

„Министарство заштите животне средине спроводи пројекат „Локални развој отпоран на климатске промене”, који подржава изналажење иновативних решења за борбу против тих промена, посебно на нивоу локалних самоуправа у Србији. Циљ је да се идентификују и подрже различита решења и пословне идеје које локалне самоуправе могу применити ради обезбеђивања јавних услуга „отпорних на климатске промене”, попут обезбеђивања енергије из обновљивих извора, развоја паметних електромрежа, унапређења рециклаже и претварање отпада у енергију, ефикасног јавног осветљења, оптимизирања јавног саобраћаја и повећања коришћења немоторизованих видова превоза, увођење аутоматизованих система за осветљење, грејање и расхлађивање, енергетску ефикасност јавних зграда и домаћинстава и слично“, закључује Реџић.

Љ. Малешевић