Како побољшати јавне набавке у Србији?

економичније, ефикасније и уз поштовање правила и процедура. Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Жељко Ожеговић је на рашњој конференцији „Ка добром квалитету до прихватљивих цена и већој ефикасности” истакао да је Влада Србије као стратешки циљ поставила економичност јавног сектора уз јачање административних капацитета.

– Потребно је унапредити професионалне способности службеника, а нужно је и унапређење процеса код самих наручилаца, као и унапређење рада институција у процесу спровођења јавних набавки – истакао је Ожеговић, указујући на то да најнижа цена у процесу јавних набавки не значи да ће се увек проћи најјефтиније.

С оценом да најнижа цена не значи и добар квалитет и задовољење услова конкурса слаже се и амерички амбасадор у Србији Кајл Скот, који је  поручио да начин на који држава набавља робу и услуге за јавну употребу, односно на који троши новац, представља суштину доброг руковођења.

– Ако се троши паметно и поштено, на отворен и транспарентан начин, поверење у државу расте – навео је Скот. – Корупција може бити проблем и ако се најнижа цена узима као једини фактор па оно што делује као најјефтинија понуда на почетку, може дугорочно бити најскупља. Производи испод стандарда коштају више током века трајања јер захтевају чешћу поправку или куповину нових.

Заменик шефа Мисије ОЕБС-а Мајкл Ујехара истиче да у Србији више од 3.000 службеника учествује у процесу јавних набавки и да је прошле године износ јавних набавки, по њиховим подацима, био око три милијарде евра. Међутим, додаје, примећено је да се 10 до 20 одсто износа јавних набавки губи због корупције – а то је, каже, велики новац.

– Критеријум најниже цене је једноставан, али није увек најбољи јер одлуке о јавним набавкама морају да одражавају квалитет и дуготрајност – упозорио је Ујехара.

– Цена не сме бити једини критеријум јавних набавки – узпорио је и шеф Канцеларије Светске банке Тони Верхеијен, додајући да су процедуре у Србије сличне њиховим оквирима.

– Систем се није могао променити десет година, а ове године ћемо коначно створити нови оквир на системима транспарентности и најбоље вредности за новац, што значи да ћемо се удаљити од тога да је само цена важна – каже Верхеијен.

Једна америчка непрофитна организација оценила је да је између 2004. и 2013. године у Србији у просеку „опрано” око 40 милиона долара од неплаћеног пореза и корупције.

Љ. Малешевић