Još ćemo jesti kineski beli luk

Jedna mala glavica belog luka ovih dana na novosadskim pijacama prodaje se i za 50 dinara. Protekli mesec bio je optimalan rok za sadnju jesenjeg belog luka, a ratari koji su spremni na početna ulaganja, mogli bi dogodine očekivati dobru zaradu, pod uslovom da cena belog luka ostane slična sadašnjoj, što svakako zavisi od godine.

Dr Jelena Gvozdenović Varga s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu tvorac je najraširenije domaće sorte „bosut”, koja je od ove godine i na sortnoj listi Evropske unije. Ona objašnjava da je preduslov za postizanje visokih prinosa u proizvodnji belog luka korišćenje deklarisanog sadnog materijala, što kod nas često nije slučaj.

– Srbija, iako je na petom mestu u Evropi po površinama na kojima se gaji beli luk, po visini prosečnog prinosa – oko tri tone po hektaru – nalazi se na začelju – ističe dr Jelena Gvozdenović Varga, dodajući da su iza nas samo zemlje na krajnjem severu Evrope.

Vodeća evropska zemlja po proizvodnji belog luka i broju novostvorenih jesenjih i prolećnih sorti je, po njenim rečima, Francuska. Srbija u skladu s uslovima našeg podneblja ima svoje sorte belog luka, a jedna od bih je „bosut”. Reč je o jesenjoj sorta belog luka, koja je priznata još 2001. godine i uspela je da opstane uprkos činjenici da se sorte skidaju sa sortnih lista posle deset godina i tek na zahtev kuće koja ih je prijavila mogu ići na repriznavanje. Takav je bio slučaj i s „bosutom”, koji je od ove godine i na sortnoj listi Evropske unije. Njegova lukovica je kompaktna, a čenovi ujednačne veličine, nema razlike između spoljnih i unutrašnjih, tako da cela glavica može da se iskoristi.

Prinos te sorte belog luka u Srbiji je od 10 do 12 tona, mada se ovde uzgaja uglavnom na površinama od 10 do 30 ari. Dr Jelena Gvozdenović Vraga objašnjava da je proizvodnja belog luka vrlo isplativa, ali su početna ulaganja relativno visoka. Za hektar treba dati 4.000-5.000 evra zbog količine sadnog materijala – od 500 do 1.200 kilograma, pa i više, u zavisnosti od krupnoće čenova. Međutim, deo proizvođača belog luka, u želji da u „brzo” zaradi, umesto deklarisanog sadnog materijala, koji pruža sigurnost u proizvodnji, uzima merkantilni luk koji je tri puta jeftiniji. Kako ona objašnjava, biraju se krupne glavice, a naknadno se ispostavi da su bile zaražene, zbog čega roda nema.

LJ. Malešević

Kiša kriva za skupoću

Ove godine beli luk je skup jer je godina bila nepovoljna za njegovu proizvodnju zbog suviše padavina. Drugim rečima, česte kiše su prepolovile ovogodišnji rod pa će domaći kupci ove godine većinom na svojim trpezama imati uvezeni kineski beli luk. Inače, već nekoliko godina u Srbiji je više uvezenog belog luka nego domaćeg jer srpski ratari podmiruju tek 30 odsto potreba tržišta, a ostatak od 70 odsto se uvozi.