Грејање на струју већ сад најбоље заборавити

 електричну енергију, сигурно ће плаћати више него у сезони која је иза нас. Наиме, од почетка наредног месеца у Србији ће струја бити 12 одсто скупља него сада, киловат ће од 1. августа коштати 7,28 динара и то не би требало да има превелике ефекте на раст цена робе и услуга јер је Народна банка Србије то повећање укључила у своје пројекције.

Повећање цене струје које ће уследити, месечни рачун за просечну потрошњу од око 500 киловата повећаће око 360 динара. Међутим, они који струју користе за загревање станова мораће добро да размисле о томе када и колико троше тај извор енергије да би могли плаћати рачуне јер се, у зависности до потрошње, односно зоне потрошње, месечни рачуни значајно разликују.



Дакле, у нову грејну сезону ући ће се с новом, вишом ценом киловата и грејање на струју, сигурно је, биће скупо. Висина рачуна за струју зависи од потрошње, али и зоне у којој су киловати потрошени. Наиме, постоје три зоне потрошње: зелена – до 350 киловата, плава – од 351 до 1.600 киловата и црвена – од 1.601 киловат па навише, а у свакој зони постоје виша и нижа тарифа. Они који воде рачуна о томе када троше киловате и колико могу умањити своје рачуне, али их могу и знатно повећати.



Ако електрична енергија већ мора да се користи за грејање, најекономичније је да се то чини само понекад, да се користе термоакумулационе пећи, а не грејалице... Потрошња струје за грејање различита је од домаћинства до домаћинства, али за, рецимо, потрошњу 1.000 киловата и исти број скупих и јефтиних, протекле грејне сезоне месечно је требало издвојити око 6.200 динара, док ће у оној која следи за то требати око 7.000 динара. Међутим, уколико се потроши исти број киловата, али 750 скупих, а 250 јефтиних, месечни рачун ће се приближити цифри од 8.000 динара, док би се, у обрнутој сразмери, могао смањити око 2.500 динара.



Што потрошња буде већа, виши ће бити и рачуни па ће за потрошњу од 1.580 киловата (што је још увек у плавој зони), и исти број скупих и јефтиних киловата рачун бити око 11.000 динара. Уз мању потрошњу скупих киловата, рецимо 500, и 1.080 киловата у нижој тарифи, рачун ће бити око 9.000 динара, док ће, уз обрнут однос скупих и јефтиних киловата, за месец дана бити потебно око 13.000 динара.



Уколико месечна потрошња пређе 1.600 киловата (што је у црвеној, најскупљој зони), рачун ће додатно порасти. Тако ће за, рецимо 2.000 киловата и исти број скупих и јефтиних, месечни издатак за електричну енергију бити око 17.000 динара, док ће за 1.300 скупих и 700 јефтиних киловата бити потребно око 19.000 динара. Ако се води рачуна и троши више јефтинијих него скупих киловата, рачун ће бити нижи па ће за потрошњу истог броја киловата, али 700 скупих и 1.300 јефтинијих, бити потребно мање од 14.000 динара.



  Д. Млађеновић

 

Наплата акцизе новина



Од укупно 12 одсто, колико ће струја бити скупља од 1. августа, 4,5 одсто је директно поскупљење струје, док је остатак, 7,5 одсто, висина акцизе. Наплата акцизе на електричну енергију је новина јер се та дажбина до сада није плаћала. Тако ће сада, од укупног износа који ће потрошачи плаћати на рачуни за струју, држави ићи 27,5 одсто – колико износе порез на додату вредност од 20 одсто и износ акцизе од 7,5 одсто.

 

Клима-уређај у складу с просторијом



Због високих температура и дужег рада клима-уређаја, у Србији је недавно потрошено око 89 милиона киловат-часова, што је око 15 одсто више него што се трошило пре великих врућина. Коришћењем клима-уређаја може се утицати на висину рачуна за струју, а у зависности од величине просторије (од 15 до 65 квадратних метара), као и капацитета и енергетског разреда клима-уређаја, месечна потрошња за један сат рада креће се од 18 до 81 киловат. Просечни клима-уређаји за 350 сати рада кад хладе потроше око 230 киловата, а за 1.400 сати грејања око 1.650 киловата. Клима виског енеретског разреда троши далеко мање струје – за исто време рада за хлађење се потроши око 140 киловата, а за грејање нешто мање од 1.000.