Grejanje na struju već sad najbolje zaboraviti

 električnu energiju, sigurno će plaćati više nego u sezoni koja je iza nas. Naime, od početka narednog meseca u Srbiji će struja biti 12 odsto skuplja nego sada, kilovat će od 1. avgusta koštati 7,28 dinara i to ne bi trebalo da ima prevelike efekte na rast cena robe i usluga jer je Narodna banka Srbije to povećanje uključila u svoje projekcije.

Povećanje cene struje koje će uslediti, mesečni račun za prosečnu potrošnju od oko 500 kilovata povećaće oko 360 dinara. Međutim, oni koji struju koriste za zagrevanje stanova moraće dobro da razmisle o tome kada i koliko troše taj izvor energije da bi mogli plaćati račune jer se, u zavisnosti do potrošnje, odnosno zone potrošnje, mesečni računi značajno razlikuju.



Dakle, u novu grejnu sezonu ući će se s novom, višom cenom kilovata i grejanje na struju, sigurno je, biće skupo. Visina računa za struju zavisi od potrošnje, ali i zone u kojoj su kilovati potrošeni. Naime, postoje tri zone potrošnje: zelena – do 350 kilovata, plava – od 351 do 1.600 kilovata i crvena – od 1.601 kilovat pa naviše, a u svakoj zoni postoje viša i niža tarifa. Oni koji vode računa o tome kada troše kilovate i koliko mogu umanjiti svoje račune, ali ih mogu i znatno povećati.



Ako električna energija već mora da se koristi za grejanje, najekonomičnije je da se to čini samo ponekad, da se koriste termoakumulacione peći, a ne grejalice... Potrošnja struje za grejanje različita je od domaćinstva do domaćinstva, ali za, recimo, potrošnju 1.000 kilovata i isti broj skupih i jeftinih, protekle grejne sezone mesečno je trebalo izdvojiti oko 6.200 dinara, dok će u onoj koja sledi za to trebati oko 7.000 dinara. Međutim, ukoliko se potroši isti broj kilovata, ali 750 skupih, a 250 jeftinih, mesečni račun će se približiti cifri od 8.000 dinara, dok bi se, u obrnutoj srazmeri, mogao smanjiti oko 2.500 dinara.



Što potrošnja bude veća, viši će biti i računi pa će za potrošnju od 1.580 kilovata (što je još uvek u plavoj zoni), i isti broj skupih i jeftinih kilovata račun biti oko 11.000 dinara. Uz manju potrošnju skupih kilovata, recimo 500, i 1.080 kilovata u nižoj tarifi, račun će biti oko 9.000 dinara, dok će, uz obrnut odnos skupih i jeftinih kilovata, za mesec dana biti potebno oko 13.000 dinara.



Ukoliko mesečna potrošnja pređe 1.600 kilovata (što je u crvenoj, najskupljoj zoni), račun će dodatno porasti. Tako će za, recimo 2.000 kilovata i isti broj skupih i jeftinih, mesečni izdatak za električnu energiju biti oko 17.000 dinara, dok će za 1.300 skupih i 700 jeftinih kilovata biti potrebno oko 19.000 dinara. Ako se vodi računa i troši više jeftinijih nego skupih kilovata, račun će biti niži pa će za potrošnju istog broja kilovata, ali 700 skupih i 1.300 jeftinijih, biti potrebno manje od 14.000 dinara.



  D. Mlađenović

 

Naplata akcize novina



Od ukupno 12 odsto, koliko će struja biti skuplja od 1. avgusta, 4,5 odsto je direktno poskupljenje struje, dok je ostatak, 7,5 odsto, visina akcize. Naplata akcize na električnu energiju je novina jer se ta dažbina do sada nije plaćala. Tako će sada, od ukupnog iznosa koji će potrošači plaćati na računi za struju, državi ići 27,5 odsto – koliko iznose porez na dodatu vrednost od 20 odsto i iznos akcize od 7,5 odsto.

 

Klima-uređaj u skladu s prostorijom



Zbog visokih temperatura i dužeg rada klima-uređaja, u Srbiji je nedavno potrošeno oko 89 miliona kilovat-časova, što je oko 15 odsto više nego što se trošilo pre velikih vrućina. Korišćenjem klima-uređaja može se uticati na visinu računa za struju, a u zavisnosti od veličine prostorije (od 15 do 65 kvadratnih metara), kao i kapaciteta i energetskog razreda klima-uređaja, mesečna potrošnja za jedan sat rada kreće se od 18 do 81 kilovat. Prosečni klima-uređaji za 350 sati rada kad hlade potroše oko 230 kilovata, a za 1.400 sati grejanja oko 1.650 kilovata. Klima viskog eneretskog razreda troši daleko manje struje – za isto vreme rada za hlađenje se potroši oko 140 kilovata, a za grejanje nešto manje od 1.000.