„Гастранс” гради „Српски ток”

„Гастранс” је, заправо, пререгистрована фирма „South Стреам” (Јужни ток). Решење о промени пословног имена донела је Агенција за привредне регистре 30. јануара ове године, објавио је портал „Балкан магазин”.

Директори „Гастранса” су стари: Душан Бајатовић са српске стране и Александер Сиромјатин с руске јер та фирма остаје у мешовитом српско-руском власништву.

Гасовод који ће градити „Гастранс” ићи ће трасом предвиђеном за изградњу гасовода „Јужни ток”, у Србију ће улазити код Зајечара, а капацитет тог цевовода биће најмање 12 милијарди кубних метара годишње (капацитет једне цеви „Турског тока” је 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње, а Бугарска троши око три милијарде), с тим што коначна одлука није још донета.

Некадашња траса „Јужног тока” је у Србији дефинисана, за неке деонице је урађена и експропријација, терен је очишћен од мина… Та деоница дуга је 421 километар, а била је предвиђена и градња два крака „Јужног тока”: за Хрватску, дугог 52 километра, и за Републику Српску, дугог 105 километара.

И Бугарска и Србија су потписале с „Гаспромом” прошле године „мапу пута” за изградњу гаснотранспортних капацитета на својим територијама. Српски документ су 27. јуна 2017. године, у присуству председника Србије Александра Вучића, потписали српски министар рударства и енергетике Александар Антић и председник Управног одбора ПАО „Гаспром” Алексеј Милер.

Треба нам све више гаса

Србија и цео регион имају само један правац снабдевања гасом па су алтернативни дотоци плавог енергента неопходни.

“Мислим да је сада најмање битно да ли ће се звати овако, али је веома битно да буде изграђено, не само због тога престанка транзита гаса преко Украјине већ и због просперитета српске привреде јер ми трошимо све више гаса”, каже Јелица Путниковић из „Балкан магазина”.

Војислав Вулетић из Удружења за гас Србије каже да би снабдевање из неког другог правца повећало сигурност и поузданост снабдевања целокупног гасоводног система Србије.

Иако је све извесније да ће гас из Турске ићи кроз Бугарску па кроз Србију ка Мађарској и даље – да би се надоместио престанак транзита руског гаса кроз Украјину наредне године, из Брисела још нема информација о томе хоће ли ЕУ поново покренути своју „машинерију” против гасовода којим ће руски гас стизати у овај део Европе.

С продужетком друге цеви „Турског тока” преко Балкана, ма како се тај копнени део гасовода буде звао, Србија не само да ће постати транзитна земља за гас већ с одговарајућим капацитетима за складиштење гаса, може бити значајно гасно чвориште јер је од „Гаспрома” прошле године добијена дозвола за реекспорт (препродају) руског гаса, што пружа додатне могућности за трговину тим енергентом.

Д. Млађеновић