„Gastrans” gradi „Srpski tok”

„Gastrans” je, zapravo, preregistrovana firma „South Stream” (Južni tok). Rešenje o promeni poslovnog imena donela je Agencija za privredne registre 30. januara ove godine, objavio je portal „Balkan magazin”.

Direktori „Gastransa” su stari: Dušan Bajatović sa srpske strane i Aleksander Siromjatin s ruske jer ta firma ostaje u mešovitom srpsko-ruskom vlasništvu.

Gasovod koji će graditi „Gastrans” ići će trasom predviđenom za izgradnju gasovoda „Južni tok”, u Srbiju će ulaziti kod Zaječara, a kapacitet tog cevovoda biće najmanje 12 milijardi kubnih metara godišnje (kapacitet jedne cevi „Turskog toka” je 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a Bugarska troši oko tri milijarde), s tim što konačna odluka nije još doneta.

Nekadašnja trasa „Južnog toka” je u Srbiji definisana, za neke deonice je urađena i eksproprijacija, teren je očišćen od mina… Ta deonica duga je 421 kilometar, a bila je predviđena i gradnja dva kraka „Južnog toka”: za Hrvatsku, dugog 52 kilometra, i za Republiku Srpsku, dugog 105 kilometara.

I Bugarska i Srbija su potpisale s „Gaspromom” prošle godine „mapu puta” za izgradnju gasnotransportnih kapaciteta na svojim teritorijama. Srpski dokument su 27. juna 2017. godine, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, potpisali srpski ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i predsednik Upravnog odbora PAO „Gasprom” Aleksej Miler.

Treba nam sve više gasa

Srbija i ceo region imaju samo jedan pravac snabdevanja gasom pa su alternativni dotoci plavog energenta neophodni.

“Mislim da je sada najmanje bitno da li će se zvati ovako, ali je veoma bitno da bude izgrađeno, ne samo zbog toga prestanka tranzita gasa preko Ukrajine već i zbog prosperiteta srpske privrede jer mi trošimo sve više gasa”, kaže Jelica Putniković iz „Balkan magazina”.

Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije kaže da bi snabdevanje iz nekog drugog pravca povećalo sigurnost i pouzdanost snabdevanja celokupnog gasovodnog sistema Srbije.

Iako je sve izvesnije da će gas iz Turske ići kroz Bugarsku pa kroz Srbiju ka Mađarskoj i dalje – da bi se nadomestio prestanak tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu naredne godine, iz Brisela još nema informacija o tome hoće li EU ponovo pokrenuti svoju „mašineriju” protiv gasovoda kojim će ruski gas stizati u ovaj deo Evrope.

S produžetkom druge cevi „Turskog toka” preko Balkana, ma kako se taj kopneni deo gasovoda bude zvao, Srbija ne samo da će postati tranzitna zemlja za gas već s odgovarajućim kapacitetima za skladištenje gasa, može biti značajno gasno čvorište jer je od „Gasproma” prošle godine dobijena dozvola za reeksport (preprodaju) ruskog gasa, što pruža dodatne mogućnosti za trgovinu tim energentom.

D. Mlađenović