Тема "Дневника" : Гас и топлане по старом, а струја и дрво скупљи
Јесен је календарски је почела, а временске прилике последњих неколико дана најавиле су почетак грејне сезоне, до које је остало још двадесетак дана. Ноћу су се температуре спуштале близу 12 степени Целзијуса па су многи због хладног времена почели да загревају станове.
Како сада ствари стоје, трошкови за загревање домаћинстава неће се значајно променити, али је извесно да ће виши цех за грејање током грејне сезоне која следи имати они који се греју на струју и огревно дрво.
Хладне ноћи су оне који за загревање станова користе електричну енергију ових дана приморале на то да упкључе клима-уређаје или термоакумулационе пећи. То ће их до краја месеца коштати исто као и током прошле грејне сезоне, али већ до наредног месеца коришћење струје за грејање биће скупље. Додуше, поскупљење струје није велико јер ће од 1. октобра киловат бити скупљи два одсто, али се рачун због тога, ипак, увећава, а колико – зависи од потрошње, као и од времена када се струја троши. Тако је сада за потрошњу 1.000 киловата месечно, и исти број скупих и јефтиних киловата, рачун, без таксе за јавни сервис, око 7.200 динара, а уз најављено поскупљење биће око 150 динара виши. Уз потрошњу 700 јефтиних киловата, а 300 скупљих рачун ће, уместо садашњих око 5.700 динара, бити виши око 100 динара, док је у обрнутој сразмери рачун сада чак 8.700 динара, а уз поскупљење ће бити још око 200 динара виши. Уколико потрошња пређе у најскупљу, црвену зону, што значи више од 1.600 киловата, рачун се значајно увећава. Тако је за потрошњу 1.700 киловата, и исти број скупљих и јефтиних, још овог месеца потребно око 13.000 динара, а од октобра ће требати око 300 динара више. Уз потрошњу 600 скупих, а 1.100 јефитних киловата, рачун ће уместо око 10.000 динара бити виши око 200 динара, док ће уместо садашњих око 15.000 динара, уз 1.100 скупих и 600 јефтиних киловата, рачун бити око 350 динара већи.
Домаћинства која се греју преко даљинских ситема, топлана, бар за сада не треба да брину о повећању цене, јер најава о поскупљењу нема, а сасвим сигурно не треба да брину да ли ће грејање стартовати на време. Наиме, министар енергетике Александар Антић рекао је да је све спремно за грејну сезону, да су све топлане завршиле ремонте, као и да с енергентима нема никаквих проблема. По његовим речима, топле пробе ће кренути врло брзо, а у случају да температура падне испод 12 степени, топлане ће почети грејање и пре 15. октобра.
Грејање значајна ставка у буџету
Трошкови за грејање су значајна ставка у кућном buyеtu па је потребно направити прерасподелу новца како би се те обавезе могле редовно плаћати. Без обзира на то који се енергент користи, месечно је за загревање домаћинства потребно од око 5.000 динара па навише, што зависи од врсте енергента, изолације домаћинства, квалитета пећи, спољних темепратура, времена када се грејна тела пале...
Они који своја домаћинства загревају на тврдо гориво – угаљ и дрва, на стовариштима се суочавају с несташицом дрвета. Тог огрева готово да нема, а и кад стигне, нестане истог тренутка јер је већ плаћено па се одмах испоручује. То не значи, наравно, да се огревно дрво не може наћи – али значи да је скупље него лане. И док је тада за просторни метар тврдог дрвета било довољно око 5.000 динара, сада се иста количина продаје за најмање 6.000 динара, и то углавном без превоза и сечења, што је додатни трошак. За сада угља има довољно, а цена зависи од врсте и квалитета па је тона сировог лигнита „колубара” 9.000 динара, док је угаљ „сушени вреоци” 14.000 динара.
Почетак грејне сезоне ће и за оне који користе природни гас бити исти као и крај прошлогодишње јер се цене природног гаса нису мењале. Кубик је, у просеку, око 40 динара, те за потрошњу око 300 кубних метара, колико се троши током праве зиме, месечно треба издвојити око 12.000 динара. За сада се може рећи да, чак и ако би било промене цене, пре 1. новембра не би требало очекивати промену јер је потребно да прође 30 дана да би евентуално нове цене почеле да важе. Ипак, треба рећи да је цена тог енергента на почетку ове године повећана око десет одсто, али само за дистрибутере, али није пренета на потрошаче.
Д. Млађеновић
