Дворац и њиве Дунђерског ни на небу ни на земљи

у приватизационом портфолију никако не би смео да се нађе чувени замак „Фантаст”, као ни готово 350 јутара земље, које је велепоседник Богдан Дунђерски оставио Матици српској. Изданак једне од најпознатијих пречанских породица тестаментом, сроченим 23. марта 1940, сву своју имовину завештао је најстаријој српској културној и научној институцији у циљу оснивања задужбине која ће носити његово име. „Сав свој покретан и непокретан иметак остављам за вечита времена Матици српској“, пише у реченом документу, у којем су, поред непокретне имовине, таксативно наведени и новац, обвезнице, хартије од вредности, уметнине, слике, накит...

Богдан Дунђерски је преминуо 1. новембра 1943. и у оставинском поступку, који је окончан 26. јуна 1944, за наследника свеколике његове имовине је проглашена Задужбина Богдана Дунђерског која се налази под управом Матице српске. Одлука оставинског суда је спроведена у земљишне књиге, тако да је Задужбина постала власник и две куће са двориштем у Бечеју, и пољопривредног земљишта, и „Фантаста” и оближње породичне цркве-капеле чију је унутрашњост осликао Урош Предић. И том је имовином управљала све до спровођења аграрне реформе.

У том поратном таласу од Задужбине Богдана Дунђерског се 1948. прво одузима комплетно пољопривредно земљиште са свим објектима на њему, почев од замка па све до штала. Комплекс је експроприсан и као такав је постао народна имовина – касније друштвена својина. У следећем кораку се одузимају и преостале непокретности, односно две куће, које се налазе у центру Бечеја, национализују се 11. августа 1959. године. На овај је начин комплетна имовина Задужбине Богдана Дунђерског под управом Матице српске одузета и постала је друштвена својина.

Но, како вели мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, Матица се никада није одрекла права својине на предметним непокретностима, напротив. Одржавала је правни континуитет задужбине до данашњих дана и чим су се стекли услови, Задужбина Богдана Дунђерског, под управом и руковањем Матице српске, обновила је у складу са тадашњом регулативом 30. априла 1996. године свој рад на основу Решења Министарства културе, а десет година касније, опет чим је то закон дозволио, поднета је и пријава одузетих непокретности републичкој Агенцији за имовину.

– Непокретности које су имовина Задужбине Богдана Дунђерског данас представљају државну својину са правом коришћења Општине Бечеј, када је реч о кућама у центру града, док је комплекс, односно имање са замком, такође у државној својини, с тим да право коришћења има ПИК Бечеј – каже за „Дневник” Јелена Веселинов, напомињући да су у међувремену замак „Фантаст“ и капела проглашени споменицима културе.

Агенцији за реституцију захтев за враћање имовине Задужбине Богдана Дунђерског поднет је 18. децембра 2012. Међутим, нови државно-правни галиматијас почиње 2. фебруара ове године, када новосадска подружница Агенције одбија тај захтев у целости - као неоснован!? Разлог за овакву одлуку Агенција за реституцију нашла је у наводном недостатку правног континуитета Задужбине Богдана Дунђерског, под управом и руковањем Матице српске, иако је горепоменутим Решењем Министарства културе неспорно потврђен управо тај континуитет.

– Министарству финансија је одмах улажена жалба на одлуку Агенције, и то због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене позитивних прописа и битне повреде поступка. У жалби смо дали два предлога: или да Министарство поништи првостепено решење и донесе одлуку о враћању имовине Матици, или да предмет врати Агенцији на поновно одлучивање. Одговора из Министарства и даље нема, али према свим документима које смо приложили јасно је да постоји правни основ за враћање имовине коју је Богдан Дунђерски оставио Задужбини под управом Матице српске. И да онда Матица српска нађе најадекватнији начин да се та имовина користи – наводи Јелена Веселинов.

У сваком случају, стечајни управник ПИК-а је још у току стечајног поступка известио Матицу српску да је имовина Задужбине Богдана Дунђерског изузета из стечајне масе. Но, и без такве одлуке, она теоретски не би ни могла бити отуђена до окончања реституције, јер то каже слово Закона о враћању одузете имовине и обештећењу. А пошто је Матица уложила жалбу Министарству финансија, тај поступак још увек није правоснажно окончан, те не може бити располагања предметном имовином. Другим речима, каква год била судбина ПИК-а, ни њиве ни Фантаст не могу бити ни продати, нити се њима може располагати на било који други начин пре но што на цео поступак не буде стављена тачка. Осим, наравно, ако се другачије не нареди.

Мирослав Стајић