Dvorac i njive Dunđerskog ni na nebu ni na zemlji

u privatizacionom portfoliju nikako ne bi smeo da se nađe čuveni zamak „Fantast”, kao ni gotovo 350 jutara zemlje, koje je veleposednik Bogdan Dunđerski ostavio Matici srpskoj. Izdanak jedne od najpoznatijih prečanskih porodica testamentom, sročenim 23. marta 1940, svu svoju imovinu zaveštao je najstarijoj srpskoj kulturnoj i naučnoj instituciji u cilju osnivanja zadužbine koja će nositi njegovo ime. „Sav svoj pokretan i nepokretan imetak ostavljam za večita vremena Matici srpskoj“, piše u rečenom dokumentu, u kojem su, pored nepokretne imovine, taksativno navedeni i novac, obveznice, hartije od vrednosti, umetnine, slike, nakit...

Bogdan Dunđerski je preminuo 1. novembra 1943. i u ostavinskom postupku, koji je okončan 26. juna 1944, za naslednika svekolike njegove imovine je proglašena Zadužbina Bogdana Dunđerskog koja se nalazi pod upravom Matice srpske. Odluka ostavinskog suda je sprovedena u zemljišne knjige, tako da je Zadužbina postala vlasnik i dve kuće sa dvorištem u Bečeju, i poljoprivrednog zemljišta, i „Fantasta” i obližnje porodične crkve-kapele čiju je unutrašnjost oslikao Uroš Predić. I tom je imovinom upravljala sve do sprovođenja agrarne reforme.

U tom poratnom talasu od Zadužbine Bogdana Dunđerskog se 1948. prvo oduzima kompletno poljoprivredno zemljište sa svim objektima na njemu, počev od zamka pa sve do štala. Kompleks je eksproprisan i kao takav je postao narodna imovina – kasnije društvena svojina. U sledećem koraku se oduzimaju i preostale nepokretnosti, odnosno dve kuće, koje se nalaze u centru Bečeja, nacionalizuju se 11. avgusta 1959. godine. Na ovaj je način kompletna imovina Zadužbine Bogdana Dunđerskog pod upravom Matice srpske oduzeta i postala je društvena svojina.

No, kako veli msr Jelena Veselinov, upravnik poslova Matice srpske, Matica se nikada nije odrekla prava svojine na predmetnim nepokretnostima, naprotiv. Održavala je pravni kontinuitet zadužbine do današnjih dana i čim su se stekli uslovi, Zadužbina Bogdana Dunđerskog, pod upravom i rukovanjem Matice srpske, obnovila je u skladu sa tadašnjom regulativom 30. aprila 1996. godine svoj rad na osnovu Rešenja Ministarstva kulture, a deset godina kasnije, opet čim je to zakon dozvolio, podneta je i prijava oduzetih nepokretnosti republičkoj Agenciji za imovinu.

– Nepokretnosti koje su imovina Zadužbine Bogdana Dunđerskog danas predstavljaju državnu svojinu sa pravom korišćenja Opštine Bečej, kada je reč o kućama u centru grada, dok je kompleks, odnosno imanje sa zamkom, takođe u državnoj svojini, s tim da pravo korišćenja ima PIK Bečej – kaže za „Dnevnik” Jelena Veselinov, napominjući da su u međuvremenu zamak „Fantast“ i kapela proglašeni spomenicima kulture.

Agenciji za restituciju zahtev za vraćanje imovine Zadužbine Bogdana Dunđerskog podnet je 18. decembra 2012. Međutim, novi državno-pravni galimatijas počinje 2. februara ove godine, kada novosadska podružnica Agencije odbija taj zahtev u celosti - kao neosnovan!? Razlog za ovakvu odluku Agencija za restituciju našla je u navodnom nedostatku pravnog kontinuiteta Zadužbine Bogdana Dunđerskog, pod upravom i rukovanjem Matice srpske, iako je gorepomenutim Rešenjem Ministarstva kulture nesporno potvrđen upravo taj kontinuitet.

– Ministarstvu finansija je odmah ulažena žalba na odluku Agencije, i to zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene pozitivnih propisa i bitne povrede postupka. U žalbi smo dali dva predloga: ili da Ministarstvo poništi prvostepeno rešenje i donese odluku o vraćanju imovine Matici, ili da predmet vrati Agenciji na ponovno odlučivanje. Odgovora iz Ministarstva i dalje nema, ali prema svim dokumentima koje smo priložili jasno je da postoji pravni osnov za vraćanje imovine koju je Bogdan Dunđerski ostavio Zadužbini pod upravom Matice srpske. I da onda Matica srpska nađe najadekvatniji način da se ta imovina koristi – navodi Jelena Veselinov.

U svakom slučaju, stečajni upravnik PIK-a je još u toku stečajnog postupka izvestio Maticu srpsku da je imovina Zadužbine Bogdana Dunđerskog izuzeta iz stečajne mase. No, i bez takve odluke, ona teoretski ne bi ni mogla biti otuđena do okončanja restitucije, jer to kaže slovo Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. A pošto je Matica uložila žalbu Ministarstvu finansija, taj postupak još uvek nije pravosnažno okončan, te ne može biti raspolaganja predmetnom imovinom. Drugim rečima, kakva god bila sudbina PIK-a, ni njive ni Fantast ne mogu biti ni prodati, niti se njima može raspolagati na bilo koji drugi način pre no što na ceo postupak ne bude stavljena tačka. Osim, naravno, ako se drugačije ne naredi.

Miroslav Stajić