Држава тражи модел за хемијске гиганте у Војводини
Судећи по изјави српске премијерке Ане Брнабић, за Метанолско-сирћетни комплекс у Кикинди неће бити објављен трећи позив за приватизацију, с обзиром на то да би у том случају то јавно предузеће морало бити понуђено за свега 30 одсто процењене вредности што би значило да се МСК продаје далеко испод праве цене за такав комплекс.
Наиме, држава је већ објавила два тендера за проналазак стратешког партнера за МСК Кикинда, али заинтереснованих купаца није било. На тендеру из децембра 2017. године документацију је откупио један кипарски холдинг, али није доставио обавезујућу понуду. Почетна цена за продају 100 одсто капитала МСК-а тада је била 38,5 милиона евра, што је износило 100 одсто процењене вредности. Пре годину, Министарство привреде је објавило да се ни на други тендер није нико јавио, иако је почетна цена била 24,4 милиона евра, што је 50 одсто укупне процењене вредности.
Премијерка Брнабић је најавила да ће се исти принцип применити и при приватизацији панчевачке „Петрохемије” с обзиром на то да за то предузеће има заинтересованих купаца, али те компаније нису изнеле понуде у складу с очекивањима државе.
– МСК и „Петрохемија” више нису терет за државу: и једна и друга компанија су стабилизоване, обе покривају своје издатке и трошкове и стабилно послују – навела је премијерка.
Панчевачка „Петрохемија” је лане, по подацима Надзорног одбора, остварила приход од 39,4 милијарди динара, а бруто профит је био 917 милиона. За капиталне инвестиционе пројекте издвојено је 9,2 милиона евра, а уговорене су инвестиције од 9,1 милиона евра. Лане су запослена 63 нова радника, а ове године планирано је запошљавање још 60.
Азотара вреди око сто милиона евра
Држава није завршила причу ни с панчевачком Азотаром, поручила је Ана Брнабић, додајући да се и за њу тражи стратешки партнер. Азотара је била једна од највећих регионалних фабрика минералних ђубрива, а лане је отишла у стечај, а пред сам крај 2018. године Привредни суд у Панчеву донео је решење о банкротрству, као начину спровођења стечајног поступка. Свих 975 запослених добило је државне отпремнине и после тога остало без посла. Логичан корак након судске одлуке о банкротству је продаја, коју треба да огласи стечајни управник. Он је тај који ће одлучити о томе да ли ће на продају понудити целу фабрику или ће се продавати у деловима. По проценама које су прављене, компанија вреди око сто милиона евра, а дугови који су направљени су дупло већи.
Уз подршку државе, „Петрохемија” је успела да у протеклих неколико година од губитника постане добитник, да више не користи државне субвенције, успешно се реорганизује и с 1.450 запослених већ пету годину послује позитивно. Пре неколико месеци државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић је рекао да то предузеће треба да добије новог власника – инвеститора који ће обезбедити додатни и неопходни капитал за инвестирање и ширење капацитета, што би требало да допринесе бољем позиционирању на светском тржишту. За то је, како је казао, потребно инвестирати око 150 милиона евра у нову фабрику полипропилена.
Љ. Малешевић
