Država traži model za hemijske gigante u Vojvodini
Sudeći po izjavi srpske premijerke Ane Brnabić, za Metanolsko-sirćetni kompleks u Kikindi neće biti objavljen treći poziv za privatizaciju, s obzirom na to da bi u tom slučaju to javno preduzeće moralo biti ponuđeno za svega 30 odsto procenjene vrednosti što bi značilo da se MSK prodaje daleko ispod prave cene za takav kompleks.
Naime, država je već objavila dva tendera za pronalazak strateškog partnera za MSK Kikinda, ali zainteresnovanih kupaca nije bilo. Na tenderu iz decembra 2017. godine dokumentaciju je otkupio jedan kiparski holding, ali nije dostavio obavezujuću ponudu. Početna cena za prodaju 100 odsto kapitala MSK-a tada je bila 38,5 miliona evra, što je iznosilo 100 odsto procenjene vrednosti. Pre godinu, Ministarstvo privrede je objavilo da se ni na drugi tender nije niko javio, iako je početna cena bila 24,4 miliona evra, što je 50 odsto ukupne procenjene vrednosti.
Premijerka Brnabić je najavila da će se isti princip primeniti i pri privatizaciji pančevačke „Petrohemije” s obzirom na to da za to preduzeće ima zainteresovanih kupaca, ali te kompanije nisu iznele ponude u skladu s očekivanjima države.
– MSK i „Petrohemija” više nisu teret za državu: i jedna i druga kompanija su stabilizovane, obe pokrivaju svoje izdatke i troškove i stabilno posluju – navela je premijerka.
Pančevačka „Petrohemija” je lane, po podacima Nadzornog odbora, ostvarila prihod od 39,4 milijardi dinara, a bruto profit je bio 917 miliona. Za kapitalne investicione projekte izdvojeno je 9,2 miliona evra, a ugovorene su investicije od 9,1 miliona evra. Lane su zaposlena 63 nova radnika, a ove godine planirano je zapošljavanje još 60.
Azotara vredi oko sto miliona evra
Država nije završila priču ni s pančevačkom Azotarom, poručila je Ana Brnabić, dodajući da se i za nju traži strateški partner. Azotara je bila jedna od najvećih regionalnih fabrika mineralnih đubriva, a lane je otišla u stečaj, a pred sam kraj 2018. godine Privredni sud u Pančevu doneo je rešenje o bankrotrstvu, kao načinu sprovođenja stečajnog postupka. Svih 975 zaposlenih dobilo je državne otpremnine i posle toga ostalo bez posla. Logičan korak nakon sudske odluke o bankrotstvu je prodaja, koju treba da oglasi stečajni upravnik. On je taj koji će odlučiti o tome da li će na prodaju ponuditi celu fabriku ili će se prodavati u delovima. Po procenama koje su pravljene, kompanija vredi oko sto miliona evra, a dugovi koji su napravljeni su duplo veći.
Uz podršku države, „Petrohemija” je uspela da u proteklih nekoliko godina od gubitnika postane dobitnik, da više ne koristi državne subvencije, uspešno se reorganizuje i s 1.450 zaposlenih već petu godinu posluje pozitivno. Pre nekoliko meseci državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović je rekao da to preduzeće treba da dobije novog vlasnika – investitora koji će obezbediti dodatni i neophodni kapital za investiranje i širenje kapaciteta, što bi trebalo da doprinese boljem pozicioniranju na svetskom tržištu. Za to je, kako je kazao, potrebno investirati oko 150 miliona evra u novu fabriku polipropilena.
LJ. Malešević
