Део радника би плату на руке, доприноси их не занимају
Новосађанка В. Н. већ неколико месеци безуспешно тражи радника за пицерију, иако не захтева посебне квалификације нити условљава годинама живота.
Како је објаснила за наш лист, потребу за запошљавањем раднице/адника пријавила је Националној служби за запошљавање, објавила на сајту и свим порталима који нуде послове, али и поред тога још увек нико није дошао да ради.
– Прошло је много кандидата који су наводно заинтересовани за посао – наводи В. Н. – Неке је упутила Национална служба за запошљавање, а има и оних који су на други начин сазнали да тражим радницу. Почетак разговора са свим заинтерсованима, а он се односи на врсту посла, протекне добро. Међутим, када дође до разговора о плати, настаје проблем. Готово сви кандидати тражили су од мене да им дајем плату на руке и да их не пријављујем за доприносе, већ да им и тај део исплатим јер тако имају већу зараду. Пошто желим да запослим неког кога ћу уредно пријавити и за њега уплаћивати доприносе и све оно што као предузетник према држави треба испуним, већ неколико месеци не могу да нађем радника. Узалуд су и моја уверавања да ће плата бити и већа када буду самостално обављали послове, јер их за почетак морам обучити да месе и праве пицу, што значи да сам стално поред њих.
Ту Новосађанку је изненадила чињеница да већина незапослених кандидата који долазе на разговор заправо не жели да буде легално запослена због тога што ће им зарада бити већа уколико им исплаћује бруто плату. Тим би себе довела у ситуацију да ради на црно, што не жели јер је свесна тога да ће је Инспекција рада због тога казнити. Када је, како објашњава, питала зашто не желе да буду пријављени и да им тече радни стаж, већина кандидата је одговорила да би на тај начин изгубили неке друге привилегије које добијају – било да је реч о новчаној накнади, било о некој врсти социјалне помоћи, а то неће да дозволе.
– Након разговора с књиговођом, сазнала сам да могу примити кандидата који тражи да му месечну плату исплаћујем на руке, али да морам плаћати доприносе, као и поседовати извод о њиховом плаћању. Наиме, објаснио ми је да закон дозвољава и исплату зараде на руке под условом да постоји доказ да су уплаћени припадајући доприноси за запосленог. Уз то, напоменуо ми је да радник мора да потпише да је примио новац, да би постојао доказ за месечну зараду који сам му дала. Неким кандидатима понудила сам и ту могућност: ја њима новац на руке, а они мени потпис да су га узели. Нису ни на то пристали јер знају да на тај износ морам да уплатим доприносе па ће се, наводно, знати да они раде и тиме ће изгубити привилегије које имају. Све у свему, закључила сам да је данас веома тешко наћи радника који хоће да ради за плату коју на почетку рада локала могу да понудим и буде легално запослен – наводи В. Н.
Проблем попут те Новосађанке имају и други предузетници па се тако у излозима многих локала могу видети натписи да се траже радници. Они којима треба посао тврде да је плата мала, а они који траже раднике сматрају да они којима је посао заиста потребан раде и за мале паре јер је и „нешто више него ништа”. Наводе да и радници у многим компанијама раде за минималац, а поготово они који немају никакве квалификације.
Минималац да буде изузетак
Синдикати су недавно поновили да би минимална зарада у Србији морала бити изузетак, а не правило, односно да она нико не сме постати мера за запошљавање. Но, пракса показује да већина предузетника, па и доста предузећа, запошљава раднике само под условом да пристају на то да им месечна зарада буде на нивоу минималне, због чињенице да и на њу плаћају порезе и доприносе па их сваки запослени кошта више од онога што добије у џеп.
По подацима НСЗ-а, објављеним у билтену за прошли месец, само током августа с евиденције незапослених избрисано је 17.826 незапослених који се нису јавили или одазвали на позив за запошљавање. Укупно је прошлог месеца с евиденције незапослених брисано 46.979 лица, од чега 20.210 због непридржавања законских одредби о запошљавању, 24.613 због запошљавања, 4.338 због тога што су навршили године када престају да буду радно способни. У августу је 134 незапослена лица умрло.
С друге стране, држава води одлучну борбу против рада на црно. У току је кампања „Реци НЕ раду на црно” у којој се од запослених тражи да пријаве газду који их није редовно пријавио и не уплаћује припадајуће доприносе за рад. Пријављени послодаваци, мада их је веома мало, одмах се нађу на „удару” Инспекције рада и, по правилу, плаћају казну и морају да легално запосле радника. Може ли њима поменута Новосађанска објаснити да до радника не може да дође легалним путем?
Љ. Малешевић
