Антић: ЕПС функционише сходно могућностима и потребама
БЕОГРАД: Министар енергетике Александар Антић казао је данас да електроенергетски систем Србије функционише у пренапрегнутом режиму, узимајући у обзир чињеницу да је ЕПС једини и највећи произвођач енергије.
Антић је на скупу "Стање и перспективе српске електроенергетике", у организацији Српске академије наука и уметности, рекао да је електроенергетски систем стабилан иако је суочен са многим проблемима који имају, каже, своју генезу у прошлост.
"Има један сет корака који ми у овом тренутку реализујемо како бисмо учинили да тај систем у годинама које су пред нама буде сигуран. Деценијама нисмо изградили ни један озбиљан електроенергетски објекат, тако да ЕПС функционише у складу са могућностима и у складу са потребама", казао је Антић.
Министар је рекао да постоји одређени пад производње, али како је истакао, то је пад у односу на 2016. годину која је била, каже, друга најбоља година у историји са становишта производње електричне енергије.
Он је казао да су проблеми са производњом последица објективних чињеница, пре свега као последица лоше хидрологије.
"Имамо око 17 одсто слабију производњу у хидросектору у односу на прошлу годину, али успели смо да низом мера доведемо производњу у оптимално стање. Уверен сам да ћемо и ове године достићи производњу из 2016. године", казао је Антић.
Он је рекао и да је држава у протеклим годинама уложила више од 200 милиона евра у заштиту животне средине и уградила филтере на сва постројења на термоелектранама.
"Држава ће улагати у хидрокапацитете, пре свега у Моравски слив и Ибарски слив, а план је и да у потпуности да искористимо капацитете Дрине", навео је министар.
Антић је казао да је Србији потребна још једна реверзибилна хидрелектрана и гасна електрана, те најавио да ће у електроенергетску мрежу следеће године бити прикључено више од 100 мегавата који долазе из ветроелектрана.
На скупу у САНУ је истакнуто и да утицај ЕУ директива из екологије има, те да ће и даље имати, велики утицај пре свега на производњу електричне енергије из термоелектрана на угаљ у Србији.
"Овај утицај има такав ефекат да је производња електричне енергије базирана на угљу све мање профитабилна. Поставља се питање брзине транзиције ка зеленој производњи електричне енергије и то пре свега са становишта потрошача електричне енергије у Србији јер ће они финансирати ову транзицију кроз рачуне за потрошену електричну енергију", истакао је Драган Влаисављевић, извршни директор за трговину електричном енергијом ЕПС-а.
На скупу је речено и да се регион југоисточне Европе каракатерише још увек као неликвидно тржиште електричне енергије, пре свега због контролисаних цена струје за домаћинства.
Прогнозе водећих експерата за информационо-технолошку и операционо-технолошку (ИТ/ОТ) област, указују да ће на светском нивоу више од неколико стотина милијарди долара бити инвестирано у наредних 10 година у обновљиве изворе, унапређење погона мреже, повећање енергетске ефикасности и оптимизацију потрошње у електродистрибуцијама.