Змије опседају градове: Хватач змија објаснио шта да радите ако је видите и како да разликујете ујед отровнице од неотровне змије

Случај петнаестогодишњег дечака из Свилајнца, кога је у ноћи између петка и суботе ујела змија отровница када је сео на клупу у парку, поново покреће питање појављивања ових гмизаваца у градовима, будући да код већине људи изазивају страх.

Откуд оне у близини људи и како се понашати у случају да наиђете на њих? Познати стручњак за змије Владица Станковић наводи за 24седам шта не треба урадити када угледамо змију и открива на које све начине оне доспеју у градове, будући да се заправо плаше човека.

Дечак кога је отровница ујела на клупи успешно се опоравља, примио је серум - противотров, а претпоставља се да је или сео на змију или је пригњечио руком, будући да змије нападају само када се осете угроженим, иначе се од људи склањају.

Владица Станковић, познати "хватач змија" из Владичиног Хана, иначе ватрогасац спасилац у МУП Србије при Сектору за ванредне ситуације, кога људи широм земље зову када наиђу на отровног гмизавца, подсећа да у Србији постоје три врсте отровница, а свеукупно 10 врста змија. 

- Поскок је најбројнија и најотровнија, шарка се среће изнад 600 метара надморске висине, тако да је углавном нема у градовима. Пошто су хладнокрвне животиње, када је напољу вруће оне излазе да се накупе топлоте, а крећу и у потрагу за пленом. Неретко у градовима заврше улазећи у подруме рецимо због глодара, гуштера, а лове и птице. Има их у целој земји, а и људи их, несвесно, разносе. Рецимо, паркирате возило негде у природи, змија се ушуња у кола јер јој је топло, а ви је превезете до града и не знајући. Такође, приликом транспорта огрева на пример, змију пренесу из њеног станишта у град. Дешава се и да побегну из неког тераријума, али ретко - наводи Владица.  

Без панике

Најбитније је да не паничимо ако угледамо змију, напомиње Владица.

- Прво треба савладати страх и панику и склонити се од змије, јер оне се заправо нас плаше и нападају ако мисле да су угрожене. Ако се склонимо, змија се неће осећати угроженом. За разлику од стршљена који хоће да нападне човека, змија неће, осим кад мора да се одбрани - саветује Владица.

Напомиње да је такође битно разликовати ујед отровнице од неотровне змије.

- Ујед отровне змије се лако препозна, то су два убода у размаку од пет до 10 mm, у зависности од величине змије која нас је ујела, односно од размака два зуба кроз која пуштају отров. Постоји и такозвани суви ујед, када не пусте отров. Неотровна змија оставља траг као огреботину јер су њени зуби слични нашим. Поскока ћете препознати лако по рогу на глави и цикцак шарама - наводи Владица за 24седам.

Удаљите се без наглих покрета

Поскок може да нарасте и до једног метра, али су најчешће дугачки педесетак центиметара. Углавном насељава топла каменита станишта у централном и јужном делу земље. Шарка насељава углавном планине, али може се наћи и у равницама, и њен отров није толико јак као код поскока. Шарган који живи на нашем подручју је најмање отрован и може бити смртоносан само за плен.

Дакле, ако и наиђете на змију, најбоље је удаљити се, без наглих покрета.

У случају уједа, ако се посумња да је у питању отровница, било би добро да се са места уједа истисне крв која ће тако избацити отров. Може се ставити хладна облога, а лекари саветују да се попије вода. Свакако што пре треба потражити лекарску помоћ како би се примио противотров, а симптоми тровања су знојење, општа слабост, убрзано дисање, дијареја, повраћање и губитак свести. Место уједа обично крвари и јављају се оток, утрнулост и црвенило.

Треба имати на уму да су змије корисне животиње, које су заштићене законом, те су казне за њихово убијање велике. 

24 седам