Збогом дувану уз помоћ лекара
Институт за плућне болести Војводине у Сремској Каменици једина је установа у Србији која учествује у пројекту „Мозак без дуванског дима“ међународне кампање „Хоризонт 2020“.
Поред Института, у пројекат је укључено још десет установа из Европе и једна из Тајвана, а циљ је да се пронађе најефикаснији метод за одвикавање од пушења. Стога позивају грађане да се укључе у пројекат и уз помоћ лекара оставе цигарете.Истраживање везано за овај пројекат почело је пре више од годину дана, али су тек недавно пацијенти укључени у пројекат.
„До сада имамо 23 пацијента који су укључени у пројекат, а њих двоје је прошло цео циклус и више не пуше“, каже директор Института за плућне болести Војводине професор др Илија Андријевић.Пројекат се одвија кроз Центар за патофизиологију дисања и респираторне поремећаје током спавања, а активности су усмерене на утврђивање односа између пушења цигарета, хроничних респираторних болести и поремећаја спавања.
Сви пушачи који желе да се пријаве и учествују у овом пројекту, могу радним данима од 7 до 15 часова да позову број 021/4805210 и укључе се у програм за одвикавање од пушења. Потребно је да испуњавају неки од три услова, односно да су млађи од 35 година и незапослени, или да без обзира на године имају хроничну опструктивну болест плућа или астму.
„Са свим пацијентима који нам се јаве прво разговарамо, јер морају да испуне одређене критеријуме да би ушли у програм. Потом долазе код нас и проводе једну ноћ у болници, односно у Центру за патофизиологију дисања. Ту им се снима квалитет сна и дан касније почињу да пију лек који добијају од нас. После две недеље долазе на ново снимање, што значи да поново спавају код нас. Редовно разговарамо са њима и пратимо да ли напредују, односно да ли смањују број цигарета. Они код којих постоји напредак могу да добију максимално још једну кутију лека. Последња контрола коју имају је након 10 недеља, а јошједном после шест месеци проверамо да ли и даље не пуше. До сада је двоје људи завршило програм и они су престали да пуше, а остали још нису стигли до те последње контроле коју имамо након десет седмица“, објаснио је професор Андријевић.
Према његовим речима, јако је велики број болести с којима се они сусрећу у пракси, а које су повезане с пушењем цигарета. Пушење је веома распрострањено код нас, а представља једну од главних штетности на које свако може да утиче, како би се побољшало здравље становништва.
„Пушење је водећи узрочник највећег броја карцинома бронха и хроничне опструктивне болести плућа, а доприноси и настанку и погоршању многих других плућних обољења. Зато је од велике важности одређивање правог модалитета и стратегија за одвикавање од пушења“, нагласио је др Андријевић.
„Институт је терцијарна здравствена установа која, поред пружања здравствених услуга, већ годинама обавља и научне и едукативне активности, а наше научноистраживачке активности усмерене су на побољшање свих аспеката здравља. Учествујемо у различитим научним пројектима, који омогућавају бољу дијагностику и лечење плућних болесника. Учествовање у овом пројекту, један је од начина у борби против пушења, поред свакодневних рутинских саветовања пацијената. Циљ пројекта је да се процене постојеће опције за одвикавање од пушења, у односу на специфичне демографске, социјалне и економске аспекте“, казао је др Андријашевић.
Кроз Центар за патофизиологију дисања утврђује се однос између пушења цигарета, хроничних респираторних болести и поремећаја спавања.„Познато је да пушење у великој мери погоршава квалитет спавања и утиче на архитектонику сна. Пушачи губе фазу „дубоког спавања“ чиме се не задовољава функција спавања и они се буде недовољно одморни за предстојеће дневне активности. Овакво стање се све више погоршава током година пушачког стажа, односно броја попушених цигарета“, наводи др Андријевић и додаје да је пушење у целом свету један од најзначајнијих узрочника смртности који може да се избегне.
Андријевић напомиње да централно место овде заузима пушач, којем ће лекари Института помоћи у одвикавању од ове животно угрожавајуће навике и омогућити им здрав и квалитетан живот.
Љ. Петровић