Zbogom duvanu uz pomoć lekara
Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici jedina je ustanova u Srbiji koja učestvuje u projektu „Mozak bez duvanskog dima“ međunarodne kampanje „Horizont 2020“.
Pored Instituta, u projekat je uključeno još deset ustanova iz Evrope i jedna iz Tajvana, a cilj je da se pronađe najefikasniji metod za odvikavanje od pušenja. Stoga pozivaju građane da se uključe u projekat i uz pomoć lekara ostave cigarete.Istraživanje vezano za ovaj projekat počelo je pre više od godinu dana, ali su tek nedavno pacijenti uključeni u projekat.
„Do sada imamo 23 pacijenta koji su uključeni u projekat, a njih dvoje je prošlo ceo ciklus i više ne puše“, kaže direktor Instituta za plućne bolesti Vojvodine profesor dr Ilija Andrijević.Projekat se odvija kroz Centar za patofiziologiju disanja i respiratorne poremećaje tokom spavanja, a aktivnosti su usmerene na utvrđivanje odnosa između pušenja cigareta, hroničnih respiratornih bolesti i poremećaja spavanja.
Svi pušači koji žele da se prijave i učestvuju u ovom projektu, mogu radnim danima od 7 do 15 časova da pozovu broj 021/4805210 i uključe se u program za odvikavanje od pušenja. Potrebno je da ispunjavaju neki od tri uslova, odnosno da su mlađi od 35 godina i nezaposleni, ili da bez obzira na godine imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća ili astmu.
„Sa svim pacijentima koji nam se jave prvo razgovaramo, jer moraju da ispune određene kriterijume da bi ušli u program. Potom dolaze kod nas i provode jednu noć u bolnici, odnosno u Centru za patofiziologiju disanja. Tu im se snima kvalitet sna i dan kasnije počinju da piju lek koji dobijaju od nas. Posle dve nedelje dolaze na novo snimanje, što znači da ponovo spavaju kod nas. Redovno razgovaramo sa njima i pratimo da li napreduju, odnosno da li smanjuju broj cigareta. Oni kod kojih postoji napredak mogu da dobiju maksimalno još jednu kutiju leka. Poslednja kontrola koju imaju je nakon 10 nedelja, a jošjednom posle šest meseci proveramo da li i dalje ne puše. Do sada je dvoje ljudi završilo program i oni su prestali da puše, a ostali još nisu stigli do te poslednje kontrole koju imamo nakon deset sedmica“, objasnio je profesor Andrijević.
Prema njegovim rečima, jako je veliki broj bolesti s kojima se oni susreću u praksi, a koje su povezane s pušenjem cigareta. Pušenje je veoma rasprostranjeno kod nas, a predstavlja jednu od glavnih štetnosti na koje svako može da utiče, kako bi se poboljšalo zdravlje stanovništva.
„Pušenje je vodeći uzročnik najvećeg broja karcinoma bronha i hronične opstruktivne bolesti pluća, a doprinosi i nastanku i pogoršanju mnogih drugih plućnih oboljenja. Zato je od velike važnosti određivanje pravog modaliteta i strategija za odvikavanje od pušenja“, naglasio je dr Andrijević.
„Institut je tercijarna zdravstvena ustanova koja, pored pružanja zdravstvenih usluga, već godinama obavlja i naučne i edukativne aktivnosti, a naše naučnoistraživačke aktivnosti usmerene su na poboljšanje svih aspekata zdravlja. Učestvujemo u različitim naučnim projektima, koji omogućavaju bolju dijagnostiku i lečenje plućnih bolesnika. Učestvovanje u ovom projektu, jedan je od načina u borbi protiv pušenja, pored svakodnevnih rutinskih savetovanja pacijenata. Cilj projekta je da se procene postojeće opcije za odvikavanje od pušenja, u odnosu na specifične demografske, socijalne i ekonomske aspekte“, kazao je dr Andrijašević.
Kroz Centar za patofiziologiju disanja utvrđuje se odnos između pušenja cigareta, hroničnih respiratornih bolesti i poremećaja spavanja.„Poznato je da pušenje u velikoj meri pogoršava kvalitet spavanja i utiče na arhitektoniku sna. Pušači gube fazu „dubokog spavanja“ čime se ne zadovoljava funkcija spavanja i oni se bude nedovoljno odmorni za predstojeće dnevne aktivnosti. Ovakvo stanje se sve više pogoršava tokom godina pušačkog staža, odnosno broja popušenih cigareta“, navodi dr Andrijević i dodaje da je pušenje u celom svetu jedan od najznačajnijih uzročnika smrtnosti koji može da se izbegne.
Andrijević napominje da centralno mesto ovde zauzima pušač, kojem će lekari Instituta pomoći u odvikavanju od ove životno ugrožavajuće navike i omogućiti im zdrav i kvalitetan život.
LJ. Petrović