Због књига избацио телевизор из куће

– Са седам година учланим се у Библиотеку и прво позајмим „Доживљаје мачка Тоше“ Бранка Ћопића – иаприча је Џигурски. – Седнем на централни трг „Погачу“ и прочитам у даху. Вратим се назад и од библиотекарке Љубице Русов тражим другу књигу. Она се зачуди јер сам је пре два сата узео, а пошто сам тврдио да сам је прочитао, затражи да јој препричам. Пошто сам прошао тест, дозволи ми да узмем „Тера баба козлиће“ Данице Бандић. Трећа је била „Зечићи“ Мире Алечковић.

Месечно Џигурски прочита најмање три књиге и „архивирао“ их је до сад око 2.000. У раној младости јер и писао поезију, а део опуса објавио је, на наговор свог пријатеља и својевремено дописника „Дневника“ Тихомира Бранкова, у заједничкој књизи 1969.

– Штампане су ми 24 песме, настале кад сам био тек пунолетан – присећа се Душан. – Знала је професорка српског језика Љиљана Васин да сам склон лепој речи па сам био у екипи Економске школе на некадашњем Фестивалу поезије за средњошколце Србије. Освојили смо друго место 1962. у Вршцу, следеће године се нисмо прославили у Кикинди, док сам 1965. појединачно добио другу награду за свој „Реквијем за црног лабуда“. Нисам наставио, али пре десетак година написах пар песама, тек да видим да ли је остало нешто од пубертетског заноса из времена кад сам упознао, између осталих, Мику Антића и Бранка Миљковића.

Воли Душан и да купује књиге. Налази их преко интерета, пазари врло повољно и његова библиотека броји више од 600 наслова.

– Посебно се поносим оним из 19. века. Имам прва издања СКЗ-а од 1892. до 1900. Нешто старије су из 1864. и 1871. а недавно сам, за тек 490 динара, набавио „Немачке прозаисте“ штампане готицом 1817. у Бечу. Сад сам нашао „Историју хришћанства“ на француском из 1779. по 2.700 динара. Сваког месеца одвојим од пензије и купим понешто што ме занима – вели Душан.

Иначе, имао је срећу да се након средње школе запосли у бившем привредном гиганту „Фадипу“ и ту остане до пензије, коју прима већ осам година и срећан је што има више времена за читање.

– Многи вршњаци ми се жале да им је досадно. Мени никад није – наглашава Џигурски. – Радо шетам, али ми је књига прави друг, уз добру музику с радија, док сам телевизор избацио из куће. Одлазим понедељком, средом и петком у библиотеку да од 11 до 12.30 сати сурфујем, наравно, могу да купим компјутер, али онда не бих имао разлог идем у библиотеку. Овако направим програм и кренем. Прво сам тражио биографије писаца и омиљено штиво били су ми романи, касније књиге с темама из историје и уметности, а одскоро путописи. Занима ме и ратна историја, читао много о масонима, као и о будизму, посебно тибетанском, изградњи катедрала...

Многе литерате је већ елаборирао, али посебно је одушевљен португалским нобеловцем Жозеом Сарамагом. Прочитао је сва његова дела преведена на српски и једва чека да до краја ове године изађу још три.

В. Јанков