Zbog knjiga izbacio televizor iz kuće

– Sa sedam godina učlanim se u Biblioteku i prvo pozajmim „Doživljaje mačka Toše“ Branka Ćopića – iapriča je Džigurski. – Sednem na centralni trg „Pogaču“ i pročitam u dahu. Vratim se nazad i od bibliotekarke Ljubice Rusov tražim drugu knjigu. Ona se začudi jer sam je pre dva sata uzeo, a pošto sam tvrdio da sam je pročitao, zatraži da joj prepričam. Pošto sam prošao test, dozvoli mi da uzmem „Tera baba kozliće“ Danice Bandić. Treća je bila „Zečići“ Mire Alečković.

Mesečno Džigurski pročita najmanje tri knjige i „arhivirao“ ih je do sad oko 2.000. U ranoj mladosti jer i pisao poeziju, a deo opusa objavio je, na nagovor svog prijatelja i svojevremeno dopisnika „Dnevnika“ Tihomira Brankova, u zajedničkoj knjizi 1969.

– Štampane su mi 24 pesme, nastale kad sam bio tek punoletan – priseća se Dušan. – Znala je profesorka srpskog jezika Ljiljana Vasin da sam sklon lepoj reči pa sam bio u ekipi Ekonomske škole na nekadašnjem Festivalu poezije za srednjoškolce Srbije. Osvojili smo drugo mesto 1962. u Vršcu, sledeće godine se nismo proslavili u Kikindi, dok sam 1965. pojedinačno dobio drugu nagradu za svoj „Rekvijem za crnog labuda“. Nisam nastavio, ali pre desetak godina napisah par pesama, tek da vidim da li je ostalo nešto od pubertetskog zanosa iz vremena kad sam upoznao, između ostalih, Miku Antića i Branka Miljkovića.

Voli Dušan i da kupuje knjige. Nalazi ih preko intereta, pazari vrlo povoljno i njegova biblioteka broji više od 600 naslova.

– Posebno se ponosim onim iz 19. veka. Imam prva izdanja SKZ-a od 1892. do 1900. Nešto starije su iz 1864. i 1871. a nedavno sam, za tek 490 dinara, nabavio „Nemačke prozaiste“ štampane goticom 1817. u Beču. Sad sam našao „Istoriju hrišćanstva“ na francuskom iz 1779. po 2.700 dinara. Svakog meseca odvojim od penzije i kupim ponešto što me zanima – veli Dušan.

Inače, imao je sreću da se nakon srednje škole zaposli u bivšem privrednom gigantu „Fadipu“ i tu ostane do penzije, koju prima već osam godina i srećan je što ima više vremena za čitanje.

– Mnogi vršnjaci mi se žale da im je dosadno. Meni nikad nije – naglašava Džigurski. – Rado šetam, ali mi je knjiga pravi drug, uz dobru muziku s radija, dok sam televizor izbacio iz kuće. Odlazim ponedeljkom, sredom i petkom u biblioteku da od 11 do 12.30 sati surfujem, naravno, mogu da kupim kompjuter, ali onda ne bih imao razlog idem u biblioteku. Ovako napravim program i krenem. Prvo sam tražio biografije pisaca i omiljeno štivo bili su mi romani, kasnije knjige s temama iz istorije i umetnosti, a odskoro putopisi. Zanima me i ratna istorija, čitao mnogo o masonima, kao i o budizmu, posebno tibetanskom, izgradnji katedrala...

Mnoge literate je već elaborirao, ali posebno je oduševljen portugalskim nobelovcem Žozeom Saramagom. Pročitao je sva njegova dela prevedena na srpski i jedva čeka da do kraja ove godine izađu još tri.

V. Jankov