ЗАШТО АДОЛЕСЦЕНТИ конзумирају АЛКОХОЛ и како то утиче на њихов живот; НЕ ПОСТОЈИ количина алкохола која је БЕЗБЕДНА за мозак МЛАДОГ ЧОВЕКА

У емисији "Уранак" на телевизији К1 стручњаци су објаснили зашто адолесценти конзумирају алкохол и како то утиче на њихов живот.

Докторка Диана Ракетић каже да је је истраживање које је спорведено у нашој земљи 2019. годије показало да код нас од 2019. године указује на то да је чак 40 одсто младих имало искуства опијања.

- Није најважније да ли сваки четврти или пети млади човек има проблем са алкохолом. Важно је знати да не постоји количина алкохола која је безбедна за мозак младог човека. Такође је важно напоменути да је млади мозак најосетљивији, како на алкохол, тако и на друге психоактивне супстанце, и да је под највећим ризиком од многих озбиљних компликација. Треба радити на томе да се не развије синдром зависности. Поразно је сазнање да 40 посто младих који прекомерно конзумирају алкохол утапају негативна осећања у њему - каже др Диана Ракетић.

Она објашњава шта код младих изазива прво опијање.

- Прво опијање доноси осећај среће и важности, омогућавајући ослобађање од социјалних инхибиција и опуштање. Живимо у средини где су свака слатка и горка искуства повезана са конзумирањем алкохола, често у већим количинама. У друштву, било да прослављамо почетак или крај нечега, често се посеже за алкохолом. У нашој Специјалној болници, прихватамо младе људе од 16 година па надаље. Иако не могу тврдити да је значајан број младих особа који тражи помоћ у порасту, постоји одређени стандард који се појављује. Оно што сада компликује ситуацију јесте чињеница да се алкохол често комбинује са психоактивним супстанцама. Морамо повећати свест међу свима како бисмо заштитили младе - напомиње докторка.

Она наглашава и да прекомерна количина алкохола утиче на развој мозга у тинејџерском добу.

- Уколико млади људи често конзумирају алкохол и интоксиканте супстанце, њихов мозак се никада неће развити до зрелог стања, они једноставно заостају у процесу сазревања. Остају импулсивни, дисфорични, слабо доносе одлуке и имају лошу контролу. Оно што морам нагласити је да је код једног дела младих између 15. и 20. године узрок проблема алкохол. Суицидна тенденција је четири пута већа код младих који конзумирају алкохол. Чим имате адолесцента с честим интоксикацијама и проблемима с алкохолом, то је црвени аларм - нешто није у реду - додаје она.

Диана Ракетић, објаснила је шта значи појам функционалних алкохоличара.

- То је пијење по систему доливања, а то спада у једну групу зависности од алкохола. Алкохолизам је свако поновљењо пијење за који постоји проблем. Није суштина шта пијете, већ шта је проблем. Алкохоличари често немају праву слику себе, јер је она субјективна. Углавном ће неко из породице препознати проблем да особа није функционална - каже докторка.

Она објашњава како изгледа слика здравственог човека који је алкохоличар по дефиницији, а престаје да пије.

- Неко ко пије годинама, приметићете да је црвен у лицу, да има проширене капиларе. У суштини је највећи проблем у емотивном односу према блиским људима - закључила је.

-  Количина алкохола у крви по килограму телесне тежине израчунава се у промилима, што износи око 0,8 промила. То значи да је особа женског пола која је попила четири пића у два сата или особа мушког пола која је попила пет пића на јако добром путу да се опије. Таква ситуација повећава ризик да особа изгуби контролу над својим понашањем, способност рационалног расуђивања, контролу над ходањем, говором и на крају може довести до укључивања у неконтролисане односе, ризичног понашања, вожње под утицајем алкохола, саобраћајних несрећа и стварања непријатности како за себе, тако и за друга - каже докторка.

Према њеним речима постоји и пијам одговорног опијања.

- За жене је одговорно пијење једна чаша вина од 1,5 дл, а за мушкарце једно жестоко пиће или две чаше вина дневно. Постоје и апликације на којима свако може проверити, уносом одређених података, колико има промила алкохола у крви - каже докторка и додаје:

-  Алкохол врло постепено и полако узима данак. Не говоримо о акутним дејствима алкохола, него  говорим о хроничним, он не уништава само соматски организам (јетру и мозак), већ доводи до тоталне девастације организма у целини свих наших контаката. Најгоре је што млади људи због неразвијене префронталне регије, имају поремећај највећег и најважнијег дела региона мозга. Оног који доноси одлуке, а када узмемо алкохол потпуно блокирамо тај део мозга - додаје она.

Према њеним речима мозак сазрева до 25. године, и тек тада можемо доносити рационалне и одговорне одлуке.

- Међутим, чим конзумирамо алкохол, он се врло дисперзно шири по нашем мозгу, јер не постоје директни рецептори за везивање алкохола. Он се везује у читавом организму, па тако погађа и наш мали мозак. Овај предњи део мозга, који посебно истичемо као високо чело, одлучује о томе какве ћемо одлуке донети. Ако знамо да адолесценти воле експериментисати са сопственим искуством и да им алкохол даје храброст, аутоматски искључујемо контролу над њиховим импулсима, који су из различитих разлога на проби - каже докторка.

Она објашњава и колико је потребно да неко у тинејџерском добу постане зависник од алкохола:

- Ако настави да пије свакодневно, то време је врло кратко. Чињеница је да ако неко пије месец дана свакодневно, он је после тог периода интензивног узимања зависник, али доста утиче и то шта пије, колико, каква је његова телесна тежина, физичка спремност и други фактори.

- Јако рано деца долазе у додир с алкохолом. Породица има изузетно велик утицај на дете. Истраживања показују да, ако отац конзумира алкохол, синови четири пута чешће пију. Овај податак указује на важност обратити пажњу на ову проблематику. Ипак, генетика није једини фактор који утиче, такође се примећује образац понашања и породичне релације. У породицама где постоји злоупотреба и зависност од алкохола, комуникација је недовољно адекватна. Истраживање спроведено 2019. године у Србији, показало је да релације унутар породице имају највећи утицај. Деца која прекомерно пију и улазе у стање интоксикације често указују да је контакт с родитељима површан, те да су незадовољни сарадњом и разговорима с родитељима. Такође, недостаје им емоционална подршка и родитељска помоћ у решавању проблема. Ови фактори стварају предуслове за тражење уточишта у алкохолу. Истраживање је такође открило да више од 50% младих доживљава психичко или физичко злостављање у породици, што је чешће у породицама где постоји злоупотреба алкохола. Само конзумирање алкохола у породици представља озбиљан предуслов, не само с генетичког аспекта, већ и с психолошког - каже проф. др Дицков.

- У првом разреду средње школе, тај проценат износи 1,5 посто адолесцената који се напијају или пију сваког дана. У другом разреду, тај број већ износи 3 одсто, док је у трећем разреду стопа 4,5%. У четвртом разреду средње школе, стопа прелази 5,5 одсто. Друга значајна карактеристика је да млади који живе у лошим социјалним условима и немају довољно средстава за живот чак 15 пута чешће посежу за алкохолом. Такође, у мањим срединама примећује се мање конзумирање алкохола, вероватно због боље контроле, надзора и веће међусобне повезаности људи, уз посвећену пажњу овом проблему. Адолесценти који постижу лошији успех у школи имају већу тенденцију конзумирања алкохола. Сви ови фактори представљају потенцијалне ризике на које треба обратити пажњу - додаје Дицков.

К1