ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ПОДАЦИ Све више самоубистава младих

У извештају Светске здравствене организације (СЗО) се наводи да сваких 40 секунди једна особа у свету изврши самоубиство, док милион људи годишње одузме себи живот. СЗО такође процењује да су покушаји самоубиства и до 20 пута чешћи. Забрињавајућа статистика показује да је самоубиство сврстано међу три водећа узрока смрти код особа узраста од 15 до 24 године, те да је број оних који се одлучују да дигну руку на себе све већи.

У оквиру Трећег фестивала менталног здравља, који се под слоганом „Како (смо) у свету који се мења?” одржавао prеthodnih дана, у Културном центру Новог Сада одржана је радионица „Превенција самоубиства код младих”, у организацији Центра за пружање емотивне подршке и превенције самоубиства „Срце”. С обзиром на то да је Војводина област са стопом самоубистава међу највишима у свету, на радионици су представљени основни фактори ризика и начини подршке младима који се боре са суицидним мислима.

Клинички психолог и волонтерка центра „Срце”, Тимеа Бодиш истиче да планирање самоубиства никада не пролази без знакова.

- Примећују се промене у свакодневним навикама, отежана концентрација, промене у ритму спавања и у интересовању особе - наводи Тимеа Бодиш. - Осим физичког изгледа, особа која пати може имати нагле промене у расположењу: тужна је, повучена, осетљива, нервозна, уморна, неодлучна, безвољна, а некада је и хиперактивна. Особа која размишља о самоубиству може отворено говорити да жели да се убије, али многи о томе ћуте. Такође, особе које се припремају за смрт неретко поклањају своје вредне ствари блиским особама, сређују дугове и опраштају се.

Искуство показује да је најчешћи разлог размишљања о самоубиству усамљеност. Остали фактори могу бити губитак блиске особе, велика животна разочарења и промене, као и проблеми с физичким или менталним здрављем.

Тимеа Бодиш наводи да је, уколико приметимо да особа пати, најбитније да јој понудимо разговор, да осети да није сама, као и да има нечију подршку.

- Када чујемо да неко прича о беспомоћности и безнађу, битно је да га отворено питамо да ли размишља о самоубиству. Честа предрасуда је да питањем о самоубиству можемо усадити идеју и да особа почне да размишља о томе да се убије. Савим супротно - на тај начин је подстичемо на то да отворено разговара о томе како се осећа и дајемо јој простор да обради своја осећања и да их боље разуме - објашњава наша саговорница.

Резултати најновијег истраживања Уницефа у Србији указују на лоше ментално здравље младих, са све вишом стопом поремећаја понашања, болести зависности, депресије и самоубистава. Самоубиство је у друштву и даље табу тема о којој људи избегавају да говоре. Стога постоје бројне предрасуде и погрешна тумачења. Једна од главних предрасуда је да се самоубиство дешава искључиво у сиромашним слојевима друштва. Сиромаштво јесте један од честих разлога, међутим, велики је број примера који доказују да самоубиство није уско везано за економски статус већ је комбинација различитих фактора.

Најмлађи самоубица у свету је био стар само девет година, а најстарији 101. Када су у питању професије, највише самоубица је међу лекарима, а када је пол у питању, много више их је међу мушкарцима. Главни проблем у друштву је то што се ментално здравље оставља по страни док се ситуација драстично не погорша. Потребно је препознати знаке и пронаћи начин како помоћи без игнорисарања. Сви људи се суочавају с проблемима, али је важно знати да самоубиство никада није решење, колико год се ситуација чинила нерешивом. Важно је да ми као друштво будемо ту једни за друге. Из страха смо склони да особи која пати дајемо савете, фокусирајући се на могућа решења, а не на осећања те особе, што је погрешно. Кључ свега је саслушати особу и ставити јој до знања да није сама.  

Николина Нешић

Катарина Мишић

Јасна Лукић