ZABRINJAVAJUĆI PODACI Sve više samoubistava mladih

U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) se navodi da svakih 40 sekundi jedna osoba u svetu izvrši samoubistvo, dok milion ljudi godišnje oduzme sebi život. SZO takođe procenjuje da su pokušaji samoubistva i do 20 puta češći. Zabrinjavajuća statistika pokazuje da je samoubistvo svrstano među tri vodeća uzroka smrti kod osoba uzrasta od 15 do 24 godine, te da je broj onih koji se odlučuju da dignu ruku na sebe sve veći.

U okviru Trećeg festivala mentalnog zdravlja, koji se pod sloganom „Kako (smo) u svetu koji se menja?” održavao prethodnih dana, u Kulturnom centru Novog Sada održana je radionica „Prevencija samoubistva kod mladih”, u organizaciji Centra za pružanje emotivne podrške i prevencije samoubistva „Srce”. S obzirom na to da je Vojvodina oblast sa stopom samoubistava među najvišima u svetu, na radionici su predstavljeni osnovni faktori rizika i načini podrške mladima koji se bore sa suicidnim mislima.

Klinički psiholog i volonterka centra „Srce”, Timea Bodiš ističe da planiranje samoubistva nikada ne prolazi bez znakova.

- Primećuju se promene u svakodnevnim navikama, otežana koncentracija, promene u ritmu spavanja i u interesovanju osobe - navodi Timea Bodiš. - Osim fizičkog izgleda, osoba koja pati može imati nagle promene u raspoloženju: tužna je, povučena, osetljiva, nervozna, umorna, neodlučna, bezvoljna, a nekada je i hiperaktivna. Osoba koja razmišlja o samoubistvu može otvoreno govoriti da želi da se ubije, ali mnogi o tome ćute. Takođe, osobe koje se pripremaju za smrt neretko poklanjaju svoje vredne stvari bliskim osobama, sređuju dugove i opraštaju se.

Iskustvo pokazuje da je najčešći razlog razmišljanja o samoubistvu usamljenost. Ostali faktori mogu biti gubitak bliske osobe, velika životna razočarenja i promene, kao i problemi s fizičkim ili mentalnim zdravljem.

Timea Bodiš navodi da je, ukoliko primetimo da osoba pati, najbitnije da joj ponudimo razgovor, da oseti da nije sama, kao i da ima nečiju podršku.

- Kada čujemo da neko priča o bespomoćnosti i beznađu, bitno je da ga otvoreno pitamo da li razmišlja o samoubistvu. Česta predrasuda je da pitanjem o samoubistvu možemo usaditi ideju i da osoba počne da razmišlja o tome da se ubije. Savim suprotno - na taj način je podstičemo na to da otvoreno razgovara o tome kako se oseća i dajemo joj prostor da obradi svoja osećanja i da ih bolje razume - objašnjava naša sagovornica.

Rezultati najnovijeg istraživanja Unicefa u Srbiji ukazuju na loše mentalno zdravlje mladih, sa sve višom stopom poremećaja ponašanja, bolesti zavisnosti, depresije i samoubistava. Samoubistvo je u društvu i dalje tabu tema o kojoj ljudi izbegavaju da govore. Stoga postoje brojne predrasude i pogrešna tumačenja. Jedna od glavnih predrasuda je da se samoubistvo dešava isključivo u siromašnim slojevima društva. Siromaštvo jeste jedan od čestih razloga, međutim, veliki je broj primera koji dokazuju da samoubistvo nije usko vezano za ekonomski status već je kombinacija različitih faktora.

Najmlađi samoubica u svetu je bio star samo devet godina, a najstariji 101. Kada su u pitanju profesije, najviše samoubica je među lekarima, a kada je pol u pitanju, mnogo više ih je među muškarcima. Glavni problem u društvu je to što se mentalno zdravlje ostavlja po strani dok se situacija drastično ne pogorša. Potrebno je prepoznati znake i pronaći način kako pomoći bez ignorisaranja. Svi ljudi se suočavaju s problemima, ali je važno znati da samoubistvo nikada nije rešenje, koliko god se situacija činila nerešivom. Važno je da mi kao društvo budemo tu jedni za druge. Iz straha smo skloni da osobi koja pati dajemo savete, fokusirajući se na moguća rešenja, a ne na osećanja te osobe, što je pogrešno. Ključ svega je saslušati osobu i staviti joj do znanja da nije sama.  

Nikolina Nešić

Katarina Mišić

Jasna Lukić